Зиранинг фойдалари
ЗИРА (Bunium persicum) — зирадошлар оиласига мансуб кўп йиллик хушбўй зиравор ўсимлик. Бўйи 40—60 см. Поясининг ярмидан юқориси шохланган. Илдизи тугунакли. Тупбарглари узун бандли, поядагилари бандсиз. Барги ипсимон бўлакларга бўлинган. Гуллари оқ, майда, ҳар бир соябончада 20—30 тадан. Июнда гуллайди, уруғи июлда пишади. Самарқанд, Қашқадарё ва Сурхондарё адирларида, тоғ ён бағирларида кўп ўсади. Уруғи майда, чўзиқ, қорамтир-жигарранг, сирти тарам-тарам, жуда хушбўй. Таркибида 2,75-3,0% эфир мойи бор. Ўрта Осиё халқлари гўшт тузлашда, қази ва бошқа овқатлар тайёрлашда қадимдан кенг фойдаланиб келади. Халқ табобатида меъда касалликларини даволашда ва сийдик ҳайдовчи дори сифатида ишлатилади. («ЎзМЭ»дан).
Халқ табобатида зиранинг фойдалари ҳақида буюк бобокалонимиз Ибн Сино шундай деган: “…Унда қиздирувчи куч бўлиб, елларни ҳайдайди ва тарқатади. Сув билан аралаштирилганини ичилса, нафас олиш қийинлашганда ёрдам беради. Жолинуснинг айтишича, “тикка нафас олишга”, ҳамда совуқдан бўлган хафақонга фойда қилади.
Шунингдек, зиранинг ошқозон гастрити, сариқ касал, иштаҳани очишда, уйқусизликда, кишилар қувватини оширишда жуда ҳам катта фойдаси бор.
Зира — иштаҳани яхшилаш учун ҳамда ошқозондаги санчиқ, ўт пуфаги ва жигардаги оғриқлар, шунингдек, йўталга қарши фойдали табиий воситадир.
Таркибидаги шифобахш таъсир этадиган моддалар: зира таркиби 3—7 % эфир мойидан, 12—22 ёғли мойдан, шунингдек, кверцетин ва кемпферол деб номланувчи флавоноидлар, кумаринлар, умбеллиферон, скополетин ва бошқа моддалардан иборат. Бундан ташқари унда оқсил 10—23 % ва хушбўй моддалар ҳам борлиги аниқланган.
Зиранинг фойдали хусусиятлари ва ишлатилиши
Зира — мавжуд бўлган барча даволаш воситаларидан энг яхши карминатив (метеоризмга – қорин дам бўлишига қарши) фойда берувчи табиий ўсимлик моддасидир. Шу сабабдан ҳам у табобатда таъсирчан табиий даволаш воситаси сифатида мустаҳкам ўрин олган.
Ҳозирги замон шифокорлари ҳам зира ҳақида ижобий баҳо бериб, ҳаддан ташқари тўлаликда, метеоризм (қорин дам бўлиши)да, ошқозон-ичак йўлларидаги енгил хасталикларда, юрак касалликларида ва эмизикли болаларда овқат ҳазм қилиш жараёни бузилганида зирани муайян тарзда истеъмол қилиш ниҳоятда фойдали эканини таъкидлашади.
Зирали рецептлар, зирали шифобахш дамланма
- Зирали чой дамлаш рецепти: тўла 1 чой қошиқ янчилган зира устидан 1/4 л литр қайнаб турган сув қуйилади ва 10 минутдан сўнг докадан ўтказиб олинади. Зирадан дамланган бундай чойни илиқ ҳолатда оз-оз хўплаб ичиш мақсадга мувофиқ бўлади. Бу чой ошқозон ҳазм йўлларининг дам бўлиши ва ичаклар сиқилиб қолишини бартараф этади.
- Шифобахш дамлама рецепти: 1-5 г янчилган зира устидан 100 мл қайнаб турган сув қуйилади, 10-15 минут тиндирилади.
Тайёрланган дамламани 2-3 га бўлиб овқатланишдан олдин ичилади.
Халқ табобатида зира
Халқ табобатида ошқозон хасталикларини даволашда ҳамда иштаҳани очишда, санчиқларни бартараф этишда, ўт пуфаги ва жигар касалликларида, шунингдек, йўтални даволашда фойдали табиий восита сифатида зира жуда ҳам қадрланади. Юқорида қайд этилганидек, ундан чой дамлаб ичилади, зирани ўзини чайналади ёки пичоқни учига илинганча янчилган зирани истеъмол қилинади.
Турли хасталиклардан фориғ бўлиш учун зира истеъмол қилиш
Уй шароитида турли хасталиклардан фориғ бўлиш учун зира истеъмол қилиш (бундай муолажани бошлашдан олдин даволовчи шифокор билан маслаҳатлашиб олишни унутманг)
- Аллергия. 50 г зирани кофемолкада янчилади, устидан 0,5 л оқланмаган қайноқ ўсимлик ёғи қуйилади, 10 минут қасқонда қайнатмасдан буғланади. Шиша идишга солиб, 1 ҳафта давомида иссиқ жойда – офтобда ёки батареяда тиндирилади. Бундай ёғ организмда тери иммунитетини тиклайди.
Катта ёшлиларга бурун катакларига 20 томчидан, болаларга 5 томчидан томизилади. 1 курс даволаниш – 3-6 ой. Даволаниш охирида томизиладиган ёғни 1 томчидан камайтириб борилади. Ёғни — маска, компрес, массаж учун суртиб ишлатиш ҳам мумкин.
- Ошқозондаги оғриқда. Зирани худди чой дамлагандек дамлаб чой ўрнига ичилади.
- Безлардаги етишмовчиликка оид гастритда. 15 г зира устидан 200 мл қайнаб турган сув қуйиб, 30-40 минут тиндирилади, докадан ўтказилади. Овқатланишдан олдин 1 ош қошиғидан кунига 3-4 маҳал ичилади.
- Ошқозоности бези касалликларида. 1 ош қошиқ зира устидан қайнаб турган 1 стакан сув қуйилади, 2 соат давомида тиндирилади, докадан ўтказилади. Кунига 3 маҳал овқатланишдан олдин 70 г дан ичилади.
- Қабзиятда. 2 ош қошиғи миқдоридаги зира устидан 1 стакан қайнаб турган сув қуйилади, қасқонга ўхшаш идишда 15 минут қайнаётган сувда буғланади, 45 минут тиндирилади.
Дамлама овқатдан сўнг ярим стакандан кунига 2 маҳал ичилади.
- Йўталда. 1 ош қошиғида янчилган зира устидан 1 стакан қайнаб турган сувни қуйилади, устини ёпилади, ўралади ва совугунича тиндирилади. Сўнг докадан ўтказилади. Суткасигача 6 мартагача 2-3 ош қошиғидан ичилади. Ёш болаларга асал ёки шакар қўшиб, 1 чой қошиғидан суткасига 3-4 маҳал ичирилади.
- Метеоризм. Чой қошиғидан ҳам кичик десерт қошиғида кунига 1-2 марта зирани қуруқ ўзидан истеъмол қилинади.
- Метеоризм. 1 ош қошиқ зира устидан 1 стакан қайноқ сув қуйилади, ўраб қўйилади, 1 соат давомида тиндирилади. Кунига 3 маҳал овқатланишдан олдин 2 ош қошиғидан ичилади.
- Шамоллашда. 3 чой қошиғидаги зира устидан 1 стакан сув қуйиб 15 минут давомида қайнатилади, 40 минут тиндирилади, докадан ўтказилади. Тайёрланган дамламани кун давомида оз-оздан ичилади.
- Эмизикли оналарда камайиб кетган кўкрак сутини кўпайтириш учун.
1 ош қошиқ майдаланган зира устидан 0,5 литр қайноқ сув қуйилади, усти ёпиқ идишда 5 минут қайнатилади, сўнг докадан ўтказилади. Қайнатма кун давомида овқатланишдан 15 минут олдин 3 га бўлиб ичилади.
- Сурункали гастритда ошқозон шираси юқори миқдорда бўлганида. 15 г зира устидан 200 мл қайноқ сув қуйилади, 30-40 минут идиш қопқоғини ёпиб дам берилади, докадан ўтказиб олинади. Дамламани 1 ош қошиғидан кунига 3-4 маҳал овқатланишдан олдин ичилади.
- Эркакларда простата бези аденомаси
. Бу касаллиги бўлган кишилар зирали чой дамлаб мунтазам ичишлари мақсадга мувофиқ бўлади — 1 ош қошиғидаги зира устига 1,5 стакан қайноқ сув қуйиб, 5-7 минут қайнатилади, 10 минут идишнинг оғзини ёпиб, ўраб, тиндирилади, докадан ўтказиб, кун давомида ичилади.
Эмизикли ва ёш болаларда кўпинча қорин дам бўлиб безовта қилади, зира тинчлантирувчи ва ел ҳайдовчи восита бўлгани сабабли, бундай ҳолатда болаларга шифокор белгилаган тартибда берилади. Халқ табобати мутахассислари эътироф этишича, ўсмир қизларда оғриқли ҳайз жараёнида зирали чойдан фойдалироқ бошқа восита йўқ. Тиш ва бош оғриғида плитада эҳтиёткорона бироз қиздирилган халтачадаги зирани оғриётган жойга босиб оғриқни қолдириш халқимиз орасида кенг тарқалган табиий воситадир.
Зарарли таъсири. Зира зарарсиз маҳсулотдир. Лекин бошқа ҳар қандай эфир мойи бор шифобахш восита каби уни суистеъмол қилишдан эҳтиёт бўлиш керак.
Зирани истеъмол қилиб бўлмайдиган ҳолатлар. Ошқозон яраси, юрак ишемик касаллиги, тромбофлебит, гастрит, инфаркт, тромбоз, қандли диабетда зирани алоҳида ўзини истеъмол қилиш мумкин эмас.
Жалолиддин Нуриддинов тайёрлади
Шифобахш чой ичинг!
Шифобахш чой ичинг!
- Подробности
- Бўлим: Саломатлик
- Дата публикации
Турли гиёҳлар ва доривор воситалар қўшиб дамланган чой дардлардан халос бўлишга ёрдам беради. Шифобахш чойни қандай дамлаш кераклигини билиб олсангиз, бас!
Мурчли чой. Ярим литрли чойнакка кичкина қошиқда олий навли қуруқ чой, ярим чой қошиқ туйилган мурч ёки доналаридан 15 дона солиб, устидан қайноқ сув қуйилади ва 4-5 дақиқа сочиққа ўраб дам едирилади. Халқ табобатида мурчли чой шамоллаб йўталганда, бронхиал астмага чалинганда, гриппда терлатувчи ва пешоб ҳайдовчи вочита сифатида қўлланилади. Қора мурч аъзоларни тозалаш, қизитиш, заҳарларга қарши курашиш хосиятларига эга. Илон, қорақурт ёки чаён чаққанида мурчли чой бир неча марта қайта-қайта ичирилган ва шу орқали заҳарнинг кучи қирқилиб, беморнинг ҳолати яхшиланган. Мурч ошқозон ва жигар фаолиятини ҳам мустаҳкамлайди. Абу Али ибн Синонинг ёзишича, мурч мушак нервларини шундай қиздирадики, бу ишда ҳеч нима унга тенг келмайди. Мурча йўтал ва кўкрак оғриқларига фойда қилади. Асал билан қўшиб, танглайга суртилса, томоқ оғриғига фойда қилади ва ўпкани тозалайди.
Мурч ва асалли чой. Хосиятлари худди юқорида айтилганидек, фақат дамлашда унга донадор мурч солиб, асал қўшилади. Бу бемор болаларга аталган. 300 граммли чойнакка ярим чой қошиқ олий навли қора чой, 10 дона мурч ва 2 чой қошиқ асал солиб, устидан қайноқ сув қуйилади-да, сочиққа ўраб, 4-5 дақиқа дам едирилгандан кейин ичирилади.
Заъфаронли чой. Заъфарон савсаргулдошлар оиласига мансуб субтропик ўсимлик оналигининг қуритилган тивитларидир. Халқ табобатида заъфаронли чой юраги заиф ва нафаси қисадиган касалларга ичирилган. Заъфарон тўғрисида Ибн Синонинг фикри қуйидагича: «Буриштирувчи ва эритувчидир. Бунда буриштириш ва елимлар хусусияти бўлганидан етилтирувчи ҳамдир. Иссиқлиги мўътадил бўлиб, тиқилмаларни очади. Сасишни тузатиб, ички аъзоларни кучайтиради. Заъфарон ичиш рангни чиройли, кўзни равшан, юракни қувватли қилади. Балғам кўчишини осонлаштиради ва нафас аъзоларини кучли қилади».
Ярим литрли чойнакка 15-20 тивит (пичоқ учида олинган) заъфарон, 1 чой қошиқ олий навли кўк ёки қора чой солиб, устидан қайноқ сув қуйилади.
Қалампирмунчоқли чой. Қалампирмунчоқ – чиннигулдошлар оиласига мансуб тропик дарахтнинг очилмаган ғунчаси. Кучли ёғимли ҳиди ва ўткир мазаси таркибидаги ифори мой билан боғлиқ. Чой қуйидаги тартибда тайёрланади: ярим литрли чойнакка 4-5 дона қалампирмунчоқнинг қуритилган ғунчаси, 1 чой қошиқ кўк чой солиб, қайноқ сув қуйилади. 4-5 дақиқа чўққа қўйиб дам едирилади.
Бундай чой халқ табобатида ошқозони заифлашган, овқат ҳазми ёмонлашган беморларга ичирилган.
Седанали чой. Ибн Сино шундай ёзади: «Седана балғамни кўчирувчидир, тозаловчи, ел ва дамни шимдирувчидир. Хусусан, унинг тозалаш хосияти етарли даражададир. Седана тумовга фойда қилади. Уни асал ва иссиқ сувга қўшиб ичилса, қовуқ ва буйракдаги тошларга фойда қилади, уларни чиқаради». Седанали чой қуйидагича дамланади: ярим литрли чойнакка 1 чой қошиқ қора ёки кўк чой, 20-25 дона седана солиб, қайноқ сув қуйилади ва 3-4 дақиқа чўққа қўйиб дам едирилгандан кейин ширинликлар билан ичилади, асал қўшилса, жуда фойдали неъматга айланади.
Райҳонли чой қуйидагича дамланади: ярим литрли чойнакка 1 ош қошиқ қора ёки кўк чой, 7-10 дона райҳон барги солиниб, қайноқ сув қуйилади. 5 дақиқа чўғ ёнида дам едирилгач, дастурхонга тортилади. Қишда эса қуритиб, уқалангани ишлатилади (ярим чой қошиқ). Бундай чой халқ табобатида совуқ мизожли кишиларга жигари ва томирларидаги тиқилмаларни очадиган дори сифатида ичирилган. Райҳонли чой балғам кўчиради, шунингдек, уни бўғимлар шамоллаганда, асабийлашганда, сафро ҳайдовчи восита сифатида тавсия этишган.
Зирали чой қуйидагича дамланади: ярим литрли чойнакка 1 чой қошиқ зира, худди шунча олий навли кўк ёки қора чой солиниб, қайноқ сув қуйилади. 5-7 дақиқа дам едирилгач, иссиғида ичилади. Халқ табобатида зирали чой қон босими ошган кишиларга тавсия этилган.
Кийикўтли чой. Халқ табобатида кийикўтли чой томоқ қирилганда, ўпка ва юрак хасталикларида, қон босими кўтарилганда тавсия этилган. У жигарни мустаҳкамлаш ва пешоб ҳайдаш хусусиятига эга. Тоғлардан териб келинган кийикўтни ювиб, сояда қуритилади. Ишлатганда кафтлар орасида уқалаб олинади. Ярим литрли чойнакка битта кичкина қошиқда олий навли кўк чой, 1 чой қошиқ қуритилган кийикўт солинади ва қайноқ сув қуйиб, чўққа 5 дақиқага қўйиб дам едирилади.
Ялпизли чой халқ табобатида юракни бақувват қиладиган, кайфиятни созлайдиган дори сифатида қўлланилган. Ялпиз бош оғриғини қолдиради, барги чайналса, оғизни шамол юргандек қилади ва чанқоқни қолдиради. У тиш оғриғига ҳам даво. Ялпизли чой шундай тайёрланади: ярим литрли чойнакка кичкина қошиқда қора ёки кўк чой, тўртта ялпиз барги солинади-да, қайноқ сув қуйилади. Чўғ ёнида 5 дақиқа дам едирилади. Унга асал ва новвот солиҳ ҳам мумкин.
Қишда кўланкада қуритилган ялпиз барглари ишлатилади.
Лимонўтли чой. Халқ табобатида лимонўтли чой юрак, мия ва сезги аъзоларини қувватли қилувчи дори сифатида ичирилган. Чиндан ҳам бундай чой ақлни пешлайди, жигар ва ошқозонга фойдаси катта. Одам бирон нарсадан қўрқиб кетса, безовталанса ёки уйқуси қочса, шу чой дармон бўлади. Лимонўт қоринда, буйракда ва бошқа ички аъзоларда пайдо бўладиган санчиқни қолдиради. Оғиз ҳидларини кетказади. Юракни кучайтиради, ҳазмга ёрдам беради ва ҳиқичоқда фойда қилади.
Зира – оздирувчи зиравор — Hidoyat.

Чоп этилди Fevral 13, 2019 Зира – оздирувчи зираворda fikr bildirishni o’chirish
Зира
Зира — овқатга солинадиган ва ёғ ҳужайраларининг тўпланиб қолишини камайтириш орқали озишга ёрдам берувчи ажойиб зиравор. Бу зиравор ортиқча вазн йиғилишининг олдини олишдан ташқари, олдиндан мавжуд бўлган ортиқча килограммлардан қутулишга ҳам ёрдам беради.
Зира ёғ тўқималари фоизини жиддий равишда камайтиради
Эрон тиббиёт фанлари университетида ўтказилган тадқиқотларда ўз рационига зирани киритган аёллар организмида ёғ тўқималари 14 фоизга камайгани, шу вақтнинг ўзида, назорат гуруҳи қатнашчилариники эса ҳатто соғлом яшаш тарзига қарамасдан 5 фоизга камайгани аниқланди.
Зира уйқуни яхшилайди
Агар сиз уйқуга тўймасангиз, унда кўпроқ ейсиз — тўйиб ухламаслик иштаҳани назорат қила олмасликка ва метаболизмнинг секинлашишига олиб келади. Зира уйқусизлик билан курашишга ёрдам беради.
Зира қондаги қанд миқдорини нормаллаштиради
Зира ҳужайраларнинг инсулинга ва глюкозага бўлган мойиллигини кучайтириш йўли билан қондаги шакар миқдорини ушлаб туришга ёрдам беради. Зира қондаги шакар миқдорини назоратда тутиб туриш билан углеводларга бўлган интилишни енгади ва сизда тўқлик ҳиссини узоқроқ сақлаб туради.
Зира ҳазмни яхшилайди
Зира ҳиди оғиз бўшлиғидаги сўлак безларини фаоллаштиради, бу эса ҳазм қилиш қурилмасини ишга туширади ва унинг биринчи босқичини яхшилайди. Зира таркибидаги тимол моддаси овқат ҳазм қилиш ва сингдиришда иштирок этувчи кислота, ўт ва ферментлар ишлаб чиқарувчи безлар фаолиятини кучайтиради. Шунингдек зира ел ҳайдовчи восита ҳисобланади, яъни у газ йиғилиши ва қорин дамлаш муаммоларининг ҳам ечими эканлигини билдиради.
Зирани парҳезга киритиш намуналари
Бу зиравор қовурилган ва димланган сабзавотларга жуда мос келади. Уни уйда тайёрланадиган хуммусга, ловия ва ясмиқли шўрваларга, одатдаги гуручнинг мазасини яхшилаш учун қўшиш мумкин. Йогуртга аралаштирилган қовурилган зира уруғи ич қотишда ёрдам беради. Сиз ҳатто бу зиравордан чой дамласангиз ҳам бўлади: зира уруғларини сувда қайнатинг ва 10 дақиқа дамлаб қўйинг.
Манба: Daryo.uz
хушбўй иссиқ ичимликлар – Газета.uz
Фото: Zira.uz
Ушбу мавсумнинг энг хушбўй ва роҳатбахш ичимликлари Zira.uz тайёрлаб қўйган рўйхатда сизни кутмоқда.
Lotinchada 20 феврал 2021, 10:20 Фойдали ЖамиятГазета. uz пазандачилик саҳифаси бўлмиш Zira.uz билан биргаликда хушбўй иссиқина ичимликлар рўйхатини тақдим этади.
Иссиқ шоколад
Aгарда Сиз ҳам шоколад ишқибозларидан бири бўлсангиз, унда мана бундай иссиқ шоколадли ичимлик сизга ёқади. Бундай ичимлик айниқса салқин кунларда қизитиб, баданни яйратади.
Цитрусли чой
Хушбўй цитрусли чой — ҳар қандай фаслда ҳам ичиш мумкин бўлган ажойиб танловдир. Янги дамланган бу ичимлик сизнинг кайфиятингизни кўтариб, керакли витаминлар билан таъминлайди.
Aлкоголсиз қиздирувчи «глинтвейн» ичимлиги
Қишнинг совуқ оқшомларида уйда ўтириб, нафақат қиздирувчи, балки кайфиятни ҳам кўтарувчи ичимликлардан баҳраманд бўлишга нима етсин.
Клюква-брусникали чой
Мана ёмғирлар мавсуми бошланиб, кунлар яна совиб қолди. Бундай кунларда биз кайфиятни кўтарувчи ажойиб ичимликлардан тайёрлашни маслаҳат берамиз.
Занжабилли чой
Қиш, айни шамоллаш мавсумида занжабилли чой истеъмол қилишнинг айни фурсати. Лекин ҳамма ҳам бундай мазали ва фойдали ичимлик тайёрлашни билмаса керак.
Ширчой
Ширчой бу сутдан тайёрланиладиган таом бўлиб, у ажойиб нонушта бўла олади. Чунки сут витаминлар манбаи эканлиги ҳеч кимга сир эмас.
Янада кўпроқ рецептлар — Zira.uz сайтида.
Facebook: fb.com/zirauz
Instagram: @zirauz
Telegram (ўзбек тилида): t.me/zirauzuz
Telegram (рус тилида): t.me/zirauz
Telegram чат-гуруҳ: t.me/zirauz_chat
Таҳририят телефон рақами: (+99878) 148−15−55
Telegram: (+99899) 837−15−15
Ҳар дарднинг шифоси бор
Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳийм.
Аллоҳ таолога битмас-туганмас ҳамду санолар бўлсин.
Пайғамбаримизга мукаммал ва батамом салавоту дурудлар бўлсин.
Юрак хасталиклари давоси. Буйрак хасталиклари давоси. Бош оғриғини даволаш. Жигар хасталикларини даволаш. Кўз хасталиклари давоси. Меъда касалликларини даволаш. Нафас қисишини даволаш. Ич кетишини даволаш. Йўтални даволаш. Қандли диабетни даволаш. Асабни даволаш. Ичак хасталикларини даволаш. Истисқо (сариқ сув касаллигини) даволаш. Сариқ касаллигини даволаш. Бўғим оғриқларини даволаш. Гриппни даволаш. Тумовни даволаш. Бурундан қон кетишини даволаш. Томоқ оғриғи даволари. Қулоқ оғриғи даволари. Тиш оғриғи даволари. Турли яралар давоси. Сийдик (пешоб) хасталиклари давоси. Юз парвариши. Илон-чаён чақиши. Қутурган ит тишлаши давоси. Пайғамбаримиз (соллаллоҳу алайҳи васаллам) ва тиббиёт
Юрак хасталиклари давоси
Тухумни чала пишириб, сариғи еб юрилса, юракни қувватлантиради.
Юраги сиқилиб, хафақон дардига учраган киши ўзига ёқадиган хушбўй нарсалар (атиргул, райҳон, атир кабилар)ни ўзи билан бирга олиб юриши керак.
Иссиқ мизожли одам кашнични майдалаб еб юрса, юракка қувват беради, уни хафаликдан қутқаради.
Ҳайвон (мол-қўй) юрагини ҳил-ҳил қилиб пишириб ёки ёғ билан қовуриб, сирка қўшиб ейилса, юракка қувват беради, хафақон иллатини қувади.
Ҳар куни наҳорга ўрик шарбатидан бир пиёла ичиш ёки кунига 4-5 та ўрик туршаги еб юриш ҳар қандай юрак хасталигини даволашда қўл келади ва юракни бақувват қилади.
Говчашм (сигиркўз) шираси, говзабон шираси, гулоб юракка қувват бағишлайди.
Овқатланишда крахмал, сут маҳсулотлари, қанд-шакардан тийилиш ҳам бу касалликда фойда беради.
Анбар (кашалот балиғидан олинадиган хушбўй модда) кексаларнинг юрагига қувват беради.
Бинафша ёғи, ширин олма шарбати, ширин анор шарбати юракни қувватлантиради.
Капалакгулнинг гулларидан чой дамлаб ичиш ҳам юрак хасталигига даво.
8 г пиллани сувда қайнатиб, оқ қанд билан қиёмга келтириб ейилса, юракни қувватли қилади.
Тол барги ва новдаларини ёйиб, устига ётилса, юрак ҳароратини даф қилади.
Сариқ чой (далачой)нинг қуруқ ўтини сувда қайнатиб тиндиргач, бир ош қошиқда кунига 2-4 марта овқатдан кейин ичиш ҳам фойда беради.
Қуритилган кашнич, беҳи истеъмол қилиш, оқ атиргул ҳидлаш билан юракни қувватлантириш мумкин.
Беш гр. кунгабоқар илдизининг сувини ичилса, совуқликдан заифлашган юракка шифодир.
Кунига бир коса янги соғилган сигир сутини иссиғида ичилса, юракка куч бағишлайди.
Нок, хандон писта, анжир юрак заифлиги ва хасталикларини даволашда яхши шифодир.
Дашт ялпизи, сув ялпизини янчиб сув билан ютилса, юракнинг беҳузур бўлишига шифодир.
Ҳар куни икки грамм қалампирмунчоқни янчиб, сув билан ютилса, юрак беҳузурлигини даф қилади.
Олвали (майда олча) ва барча турдаги беҳи юрак беҳузурлигини даволашда энг яхши воситадир.
Лимонни шакар чой билан ичиш ҳам юрак беҳузурлигини кетказади.
Совуқ мизожли одамлар 8 грамм, иссиқ мизожли одамлар эса 2 граммдан седана еб юришса, юрак беҳузурлигидан фориғ бўлишади.
Буйрак хасталиклари давоси
Саримсоқни сувда ёки ўтда пишириб, турп уруғига қўшиб еган кишида буйрак тошидан асар ҳам қолмайди. Хом саримсоқ эса хаста буйракка зарар етказади.
Сийдиги томчилаб юрадиган киши чигирткани қовуриб еса, бу дарддан омонда бўлади.
Сийдик юриши сустлашса, чилонжийда есангиз, сийдик йўлларини тозалаб, равонлаштиради.
Сия олмасдан қийналаётган одам саримсоқ поясини сувда қайнатиб, белигача шу сувга тушиб ўтирса, албатта, фойда беради, иншаааллоҳ.
Уйқусида сийиб қўядиган одам шакар, исириқни ёққа аралаштириб еса, бу дарддан фориғ бўлади.
Зулукни қуритиб, асал билан аралаштириб яланса, буйракдаги тошларни майдалайди.
Петрушка уруғи, нўхат ва асалдан истеъмол қилиб юрган кишининг қовуғи мустаҳкам бўлади.
Ўн бештача катта зулукни ювиб, қуритиб, йигирма мисқол туйилган чувалчанг билан бирга тоза кунжут ёғида қайнатиб, сув оқиб кириши натижасида шишиб кетган моякка бир неча кун иситиб суркалса, бу иллатни батамом йўқотади.
Буйракда агар тош бўлса, игна санчилгани каби қийнаса, темиртикан сувини ток кули билан аралаштириб, наҳорда ичилса, албатта, шифо бўлади.
Буйрак бодидан азият чеккан одам туз ёки кепак қиздириб босса, хасталикдан қутилади.
Ошқовоқдан олинган шарбат буйрак хасталикларига даводир.
Нўхат суви, турп япроғининг суви, турпнинг ингичка ва сўлимагани буйракдаги тош ва чиқитларни ҳайдаб туширишда энг яхши восита ҳисобланади.
Чумчуқ гўшти ва чаённинг кули буйрак ва қовуқдаги тошни туширади.
Маймунжон ва беда илдизлари, гулхайри уруғи, олча меваси, дўлана елими буйракдаги тошни майдалаб чиқаради.
Хирсқулоқ япроғининг 10 гр. ни сувда 15 дақиқа қайнатиб, тиндириб ичсангиз, буйрак касалликларига шифо бўлади
Хина илдизи, тоғ петрушкаси, ялпиз, эрман, дашт бодрингининг уруғи ва илдизи, ширин ажриқ илдизи ҳам буйрак ва қовуқдаги тошларни майдалаб ҳайдайди.
Ҳар куни 3 г қалампирмунчоқни чой ёки доғ сув билан ичилса, буйракдаги совуқликни кеткизади.
Сариқ чой (далачой) ўтини сувда қайнатиб, тиндириб ичсангиз, буйрак хасталикларидан халос бўласиз.
Саримсоқни сирка билан қўшиб ейилса, буйракдаги шишни даф қилади.
Ёнғоқ мағзи билан асалдан мураббо тайёрлаб еб юрилса, буйракни семиртиради.
Оқ тут буйрак ёғини мустаҳкамлашда энг яхши даводир.
Ҳар куни 2-3 г дан зиғир уруғини янчиб еб юрсангиз, буйрак яраси ва жароҳатларидан фориғ бўласиз.
Узумнинг янги шарбати буйракдаги тошларни йўқотишда фойда беради.
Сигир сути, гуруч ва ёнғоқ мағзидан пиширилган ширгуруч буйрак ва баданни семиртиради.
Уруғи олинган майиз, балиқ кабоб, мош буйрак хасталикларига даводир.
Аччиқ бодом меваси ва илдизи, ширин бодомнинг шакар солиб тайёрланган мураббоси, ширин пишган қовун буйракни турли хасталиклардан халос қилади.
Пишган узумни пўсти ва уруғидан тозалаб еб юрилса, буйрак ёғини кўпайтиради.
Зиғир уруғининг қайнатмасини кунига беш-олти мартадан икки ҳафта мобайнида ичиш буйрак тошларига даводир.
Кунига 7-8 грамм ялпизни эзиб, шакар ва асал аралаштириб ичилса, заифлашган буйракка шифо бўлади.
Бош оғриғини даволаш
Бош оғриғини йўқотиш учун осойишталикдан, узоқ фикрлашга барҳам беришдан кўра яхши даво йўқ.
Бош оғриганда асло уқаламаслик керак, оғриқ босилса-да, кейинчалик зарар қилади. Бош оғриғида оёқ кафтини уқалаб, яхшилаб муштлаш фойда беради.
Бош оғриғининг турлари кўп: мизож ўзгариши, шақиқа, шамоллаш, ўта диққат бўлиш, қаттиқ чарчаш, заҳарланиш, табиий таъсирлар ва бошқалардан бош оғриши мумкин. Уни даволашда ана шу омилларни ҳисобга олиш даркор.
Боши оғриган киши қизил атиргулнинг япроғини қайнатиб ёки офтобда сақлаб олинган мойидан суркаб юрса, дарддан фориғ бўлади.
Агар иссиқдан бош оғриса, салқинга ўтиб, кўкнор, гулхайри ва оқ атиргулни янчиб бошга суркаш фойда беради.
Ёнғоқнинг тоза яшил пўстлоғини янчиб, хина билан аралаштириб бошга суртилса, оғриқни қолдиришда ёрдам беради.
Мойчечак (ромашка) гулини сувда қайнатиб, чой каби ичиб юрилса ҳам, бош оғриғида фойдаси тегади.
Агар бош лўқиллаб ёки зирқираб оғриса, бинафша гулини ёки хантал (горчитса)ни асал билан аралаштириб, манглайга боғлаб ётсангиз, дардингиз енгиллашади.
Агар бош айланса, сунбул ўтини қайнатиб суви ичилса, у тўхтайди.
Мабодо бош оғриғи камқонликдан бўлса, олма, беҳи, узум ва бодомни қанд-шакар билан аралаштириб ейиш ва новвотли чой ичиш дардни енгиллаштиради.
Қашқар бедани сувда қайнатиб, суви истеъмол қилинса, бош оғриғига шифодир.
Бош оғриғидан халос бўлиш учун бир сиқимдан гулхайри ва бинафша гулидан, уч сиқим буғдой кепагини қайнатиб, сувига оёқ солиб ўтириш керак.
Сафродан бўлган бош оғриғида арпа суви ва мошни қайнатиб ичиш фойда беради.
Савдо туфайли бошланган бош оғриғига чалинганлар девпечак шарбатини ичишса, бодом ва мойчечак (ромашка) мойини аралаштириб суркашса, нўхат солинган угра ош истеъмол қилиб юришса, иншаа аллоҳ, шифо топишади.
Иссиқда кўп юриш туфайли бош оғрий бошласа, исмалоқ шираси ва гулхайри сувини аралаштириб суркалса, даво бўлади.
Шақиқа (бошнинг ярми оғриши)да заъфарон ва кўкнор уруғини туйиб, гулоб (гул суви)да хамир қилиб суркалса, фойда беради.
Исмалоқ шарбатидан бир-икки ош қошиқ ичиб туриш миянинг лорсиллаб оғришидан халос қилади.
Жигар хасталикларини даволаш
Қизил бодрезак мевасининг шарбатини асал билан аралаштириб ичсангиз, жигар хасталигига даво бўлади.
Иссиқликдан бўлган жигар хасталикларига қоқигул, боғ ва чўл саратқиси жуда фойдалидир.
Жигар кучсизлигини даволашда заъфарон, анор дони ва майизни уруғи билан чайнаб ейиш қўл келади.
Ғозпанжа ўтини сувда қайнатиб, овқатдан олдин кунига 3-4 мартадан ичсангиз, жигарингизга даво бўлади.
Ҳар куни 3-5 гр. зира истеъмол қилиб юрилса, жигарни мустаҳкамлайди.
Жигарни тозалаш учун ҳар куни 5 граммдан кунгабоқар илдизининг сувидан ичиб юриш керак.
Тол барги ва новдаларини ёйиб устида ётилса, жигар иссиғини даф қилади.
Ширин анор сувини мунтазам истеъмол қилиб юрилса, жигар тозаланади ва қуввати ортади.
Мунтазам шакар истеъмол қилиш билан жигарни кучлантириш мумкин.
Қончўп ўтининг гулини ёки илдизини сувда қайнатиб, озгинадан ичиб юрсангиз, жигарингиз мусаффо бўлади.
Балиқни оловда кабоб қилиб ейилса, заифлашган жигарга жуда фойдали.
Кунига уч донадан аччиқ бодомни асалга қўшиб еб юрилса, жигар хасталикларига даводир.
Ҳар куни 7 г дашт сабзиси гиёҳини қуритиб, янчигач чой ва асалга аралаштириб ичилса, совуқ жигарга иссиқлик бахш этади.
Ўн беш грамм қовун уруғини янчиб ейилса, жигардаги тиқинларни очади.
Қурутни сувда эзиб ичилса (қуртоб) жигар ҳароратини пасайтиради.
Лимон сувини шакарли чойга аралаштириб ичилса, жигарга қувват бағишлайди.
Кунига 80-100 грамм шавел еб юрилса, жигарни мустаҳкамлайди.
20 грамм семизўт уруғини янчиб, элакдан ўтказиб, шакарли сув билан ичилса, жигар ҳароратини пасайтиради.
Ширин олма шарбати ва анжир жигарни қувватли қилади.
Хом хондон писта мағзи жигар совуқлигига даво.
Бодринг ва олвали жигар тиқинларини очади.
Ошқовоқ сувда қайнатиб ейилса, жигар ҳароратини пасайтиради.
Бир ярим-икки грамм қалампирмунчоқни янчиб, янги соғилган сигир сути билан наҳорга ичилса, жигарга қувват беради.
Сабзини сувда қайнатиб, сўнг у асалга қўшиб ейилса, қонни тозалайди ва жигарга ёрдам беради.
Сирка ва асал қўшиб еб турилса, жигар хасталикларига шифо бўлади.
Жигари хасталанган беморлар товуқ гўшти, анор, майиз, нўхат истеъмол қилишлари, қатиқ ичиб туришлари керак.
Агар жигарингиз камқувват бўлса, равоч илдизини майда кесиб, қуритиб, ҳовончада янчиб шиша идишга солиб қўйинг-да, ундан эрталаб еб туринг.
Кўз хасталиклари давоси
Агар оқ пиёзнинг сувини чиқариб кўзга суртилса, шилпиқлик, шабкўрлик (қоронғу тушганда кўролмаслик)да фойда беради.
Агар кўзда бирор дард пайдо бўлса, кийик ўтини туйиб суркаш фойда беради.
Кўзидан сув оқиб қийналаётган одам эрталаб ва кечқурун кўзига сурма қўйса, бу дарддан халос бўлади.
Кўзга оқ тушганда қуён ўти қуритиб туйилади ва кўзга суртилади, иншаааллоҳ, албатта, даво бўлади.
Қалдирғоч гўштини тановул қилсангиз, кўзингиз равшан бўлади.
Ловияни ҳовончада янчиб сурма каби кўзга суртсангиз, киприкнинг ичига ўсишини йўқотади.
Ловияни асал билан аралаштириб кўзга боғланса, кўз милкларининг қизаришини ва шишини йўқотади.
Сунбулни қайнатиб, суви билан кўз ювилса, қизиллигини йўқотади.
Мойчечак (ромашка) гулидан сув олиб кўзга томизсангиз, кўз оғриғи қолади.
Лола сувидан кўзга томизилса, кўз оғриғини ва ярасини тузатади.
Чаённи куйдириб, кули кўзга суртилса, кўз заифлигини йўқотади.
Оқ эчкининг буйрагини кабоб қилиб, кабобдан оққан қатра сели кўзга томизилса, кўз иллатини қувади, кўзни мусаффо ва нурли қилади, кўз қоронғулигини ва шабкўрликни кетказади.
Кўз шиллиқ пардасининг яллиғланишида қизил маймунжон баргини покизаланган ҳолда қўйилиши дардни енгиллаштиради.
Юмшоқ, хом зира сувидан бир неча маротаба кўзга суртилса, кўз оқи тузалади.
Ҳар ким саҳарда беш дона шолғом пишириб еса, кўзи равшан бўлади.
Лола суви билан асални аралаштириб суртсангиз, кўздаги оқ тузалади.
Оқ пиёзни эзиб, эмизикли аёл сути билан қўшиб, уч маротаба кўзга томизилса, кўз оқи кетади.
Туя жигарига мурч, қалампир сепиб кабоб қилиб пишираётганда кабобдан оқаётган сувдан кўзга суртилса, шабкўрликни йўқотади.
Пати энди чиқаётган кабутар боласи қонини кўзга суртсангиз, шабкўрликдан қутуласиз.
Хантал (горчитса)нинг ҳўл уруғини ҳовончада янчиб, сувини сиқиб олиб қуритилса, сўнг сурма каби кўзга суртилса, кўзнинг барча дардларига шифо бўлади.
Анжир кўкариб турган пайтда шохи синдирилса ё барги юлинса, шира чиқади. Ўша ширадан кўзга суртилса ё томизилса, кўзни қорайтириб турган пардани йўқотади.
Алоэдан истеъмол қилиб юрилса, кўз нурини кўпайтиради.
Кўз яллиғланганда ёстиқни баланд қилиш, кескин ҳаракатлар қилмаслик, бошни пастга энгаштирмаслик, оқлик ва нурга қарамаслик, меъдани овқат билан тўлдирмаслик фойда беради.
Кўз мижжаси шишганда семизўт баргини тухум оқига қўшиб кўзга чапланса, дарддан фориғ бўлинади.
Кўз бурчаги шишса (яъни «ғарб» чиқса), мош янчиб қўйилса, даво бўлади.
Меъда касалликларини даволаш
Қуруқ ялпиз, қалампирмунчоқни қайнатиб ичиш билан меъдадаги совуқ хилтни йўқотиш мумкин.
Меъда ва жигар оралиғида қаттиқлик ва озғинлик бўлса, арпа суви фойдали, унинг миқдорини кун сайин кўпайтириб 300 граммгача етказиш мумкин.
Етти-саккиз гр. аччиқ шувоқ (эрман) сувда қайнатиб ичилса, меъдага қувват бағишлайди.
Кунига 7 г сариқ бедани сувда қайнатиб ичилса, кўпгина меъда хасталикларига даводир.
Қуритилган ўрикни сувда қайнатиб, бир кундан сўнг ичилса, меъда ҳароратининг ортишига даво бўлади.
Ҳар куни 3-4 г саримсоқ истеъмол қилиб юрилса, меъдани тозалаб, кучга киргизади.
Ит узум поясини янчиб ташидан меъдага қўйиб боғланса, меъда шишини қайтаради.
Ҳар куни 15-18 г райҳонни янчиб ёки қиймалаб есангиз, меъда заифлигидан қутуласиз.
Лимон, шакар (оққанд) чойга солиб ичилса, қизиган меъдага қувват бағишлайди.
Меъдангизни қувватли қилмоқчи бўлсангиз, ширин бодомни ҳиди чиққунча қиздириб, мағзини енг.
Мунтазам беҳи еб юрилса, меъда қизиши ва бошқа хасталикларига даводир.
Буғдой кепагидан нон ёпиб ейилса, меъда намлилигини бартараф қилади, буғдой нони эса меъдага қувват.
Кунига 3-4 г дашт ялпизи (ҳулва)ни янчиб, сув ёки чой билан ичилса, меъдадан турли чиқиндиларни ҳайдайди.
Ҳар куни 5-7 г занжабилни янчиб еб олинса, меъдадаги намлик ва ғализ бодларни йўқотади.
Кунига 7 г ошкўк уруғини (кашнич) янчиб, совуқ сув билан истеъмол қилинса, ҳароратли меъда меъёрига тушади.
Хандон пистанинг хом мағзи, сабзи, ширин олма шарбати меъдага қувват беради.
Ошқовоқнинг қуритилган пўстини янчиб есангиз, меъдадан қон оқишини тўхтатади.
Семизўтдан 60-120 граммни майдалаб, сутга аралаштириб ичилса, меъда қуртларини ўлдиради.
Мойчечак (ромашка) гулини чой каби дамлаб ичиб юрилса ҳам, меъда ярасига шифо бўлади.
10 граммча арча мевасини қуритиб, янчиб еб юрилса, меъдадаги қуртларни батамом ўлдиради.
Меъда дардларига товуқ шўрваси, гуруч ювилган сув истеъмол қилиш ҳам фойда беради.
Нафас қисишини даволаш
10 г сариқ бедани сувда қайнатиб, суви асал билан истеъмол қилинса, нафас танглигига даводир.
Арча мевасидан 30 г янчиб ва элакдан ўтказиб, 15 г мол ёғи қўшиб эзилади ва кўпиги олинган асал билан хамир қилиб бир ҳафта ялаб юрилса, балғамдан ҳосил бўлган нафас қисишига даво бўлади.
2 г ҳантал уруғини эзиб, асал билан истеъмол қилинса, нафас танглигидан халос бўласиз.
Ҳар куни 8-10 донадан чилонжийда меваси еб юрилса, нафас қисиши даф бўлади.
Кунига 8-9 г райҳон сувини асал билан қўшиб ичган одам нафас танглигидан халос бўлади.
Буғдой кепаги қайнатилган сувга шакар, асал, ширин бодом ёғи қўшиб истеъмол қилинса, нафас танглигига даводир.
Мурч ва анжир ҳам нафас танглигига шифо.
Бир граммдан мўмиё, асал ва алоэдан тайёрланган аралашма ҳар куни наҳорга истеъмол қилинса, нафас қисишига даво бўлади.
Арпа суви ҳам бу хасталикни даволашда қўл келади.
Нафас қисишидан халос бўлишни истасангиз, юз граммдан исириқ ва зиғирни ярим кило асалга аралаштириб, ундан бир чой қошиқда кунига уч маҳалдан истеъмол қилиб туринг.
Ҳафтасига бир марта ҳаммом қилиб, бинафша ёғидан етти граммдан ичилса, нафас қисишини йўқотади.
Ич кетишини даволаш
Қорағат мевасини сувда ярим соат қайнатиб кунига 3 маҳал ичилса, ич кетишини тўхтатади.
Гуручдан қилинган нон ва балут нон ич кетишини даволайди.
10-12 г кашнич (ошкўк уруғи)ни янчиб, совуқ сув билан ичилса, ич кетишини тўхтатади.
Ширин анор сувидан 300 г ни 100 г шакар билан аралаштириб ейилса, сафродан бўлган ич кетишига шифо бўлади.
Қовурилган зиранинг янчилгани, зирк уруғининг майин туйилгани ҳам ич кетишидан халос қилади.
Сариқ чой ўтини сувда қайнатиб ярим стакандан кунига 3 маҳал ичилса, фойда беради.
7 г сабир (алоэ)ни иссиқ сув билан ичилса, ич кетишига даво бўлади.
Шоҳтут майизини асал билан ейилса, ич кетишига даво бўлади.
Ич кетиб қийналаётган бўлсангиз, райҳон уруғи ёки писта мағзини ивитиб, сувини истеъмол қилсангиз, шифо топасиз.
Сурункали ич кетаверса, гуруч ювилган сувни ичиш ҳам фойда беради.
Анор пўсти ёки гулини қайнатиб ичиш ич ўтиб кетишини даф қилишда қўл келади.
Йўтални даволаш
Анжирни сутда қайнатиб ичган киши йўтал тутишидан тезда халос бўлади.
Овози бўғилиб қолган одам турп сувини ичиб, томоғини ғарғара қилса, дарҳол овози очилади.
Кийик ўтини сувда қайнатиб ичиб юрилса, йўталдан фориғ бўлинади.
Сурункали йўтал қийнаётган киши отнинг янги сутини (ёки қимиз) ичиб юрса, бу дарддан халос бўлади.
Кўксида балғам кўпайган бемор тез-тез анжир еб турса, ундан қутулади.
Йўталнинг келиб чиқишига турли омиллар сабаб бўлади. Шунинг учун уни даволашга киришганда қайси касалликнинг нишонаси эканини аниқлаб олиш лозим.
Бир чой қошиқдаги укроп уруғини бир чойнак сувга дамлаб ичиш балғамнинг енгил кўчишига фойда қилади, сурункали йўтални қолдиради.
Орасига сариёғ ёки думба қўйиб, буғда ё димлаб пиширилган беҳи ёки шолғом қуруқ йўтални даволашда энг яхши шифодир.
Йўталдан кўп азият чеккан киши мол ёғи истеъмол қилса, дарддан фориғ бўлади.
Ёғи олинмаган сутни сариёғ билан қайнатиб иссиқ ҳолда ичиш томоқни юмшатади, қирилиши ва йўталдан қутулишда ёрдам беради.
Ёввойи (аччиқ) бодомни чақиб, чойдек дамлаб ичиш ҳам йўталга фойда қилади.
Бир стакан қайноқ сувга бир ошқошиқда қуритиб майдаланган баргизуб (зубтурум) баргини дамлаб ичиш ҳам йўталнинг давосидир.
Оқбош карам шарбатига шакар ёки асал аралаштириб ичиш ҳам томоқни юмшатиб, йўтални қолдиради.
Олма ва анжир меваси ёки қоқисидан тайёрланган дамлама ҳам томоқни юмшатади, балғам кўчириб, йўталга даво бўлади.
Янтоқни қайнатиб сувини ичиш ҳам йўталга даводир.
Эски йўталларни даволашда турпни сувда қайнатиб ичиш ҳам фойда беради.
Арпабодиён меваси (уруғи)дан тайёрланган дамлама қуруқ йўтални қолдиради, нафас йўллари шамоллашига шифо бўлади.
Нонушта пайтида ейилган долчин эски йўталларни даф қилади.
Қандли диабетни даволаш
Қотган нонни майин эзиб, тоза шакар билан аралаштириб, ҳар куни наҳорга икки кафтдан истеъмол қилиш қандли диабетга фойдали.
Бир кило чигит яхшилаб туйилади, уч литр сувда бир кеча-кундуз ивитиб қўйилади, кейин аралаштириб докадан ўтказилади. Олинган сувга новвотни янчиб қўшилади. Кейин уни тоза қозонга солиб, секин бироз қайнатилади. Ҳар куни саҳарда наҳорга 150 г дан ичиб, уч соат юрилади. Дори тугагач, бир ҳафта дам олиб янгитдан тайёрланади ва ичилади.
Мунтазам хом карам еб юриш ҳам қандли диабетда фойдали.
Сирен гулининг баҳордаги ғуддасини қайнатиб, кунига овқатдан олдин бир ошқошиқда уч мартадан ичиш ҳам қандли диабетга даводир.
Сув ёқасидаги тол баргидан юз донасини сувда қайнатиб, совугач ичилади, бу муолажа 10 кун давом этади.
Асабни даволаш
Асалари мумидан варақ ясаб қотган асабларга қўйиб боғланса, уларни юмшатади.
20-25 г ширинмия илдизи пўстини шилиб ташлаб, бир кеча-кундуз сувда ивитиб ичилса, асаб касалликларига даводир.
Мурч, шакар, мош еб юрилса, асаб хасталикларини даволайди.
Ҳар куни 3-4 г дарахт пўкини элакдан ўтказиб, алоэ билан ейилса, асаб касалликларига шифо бўлади.
5 г хина гулини янчиб чой ёки сув билан ичилса, асаб хасталикларидан фориғ бўласиз. Уни янчиб, бош ва пешонага боғлаш ҳам мумкин.
Чувалчангни янчиб, узилган асабларга боғланса, уларни пайванд қилади (уч кун боғлиқ ҳолда туриши шарт).
Кунжутни туйиб йўғонлашган асабларга боғланса, асабларни даволайди.
Кунгабоқар гули сувидан 7-8 г ичилса, асаб иллатларига шифодир.
Бодом мағзини янчиб, шакар ёки асалга аралаштириб мунтазам истеъмол қилиб юриш асабнинг давоси, мияни қувватлантирувчи, ақлни зиёдалаштириб, фикрни тиниқлаштирувчи воситадир.
Семизўт, сунбул, қоқигул дамламаси асаб хасталикларини, уйқусизлик ва ғам-ташвишни кетказади.
Ёнғоқ баргини қайнатиб, унинг сувидан бир пиёласини баданига суртган бемор асаб касалликларидан қутулади.
Чирмовуқнинг меваси ва ҳар томонга отадиган «ип»ларини озроқ қайнатиб, мурч билан истеъмол қилинса, мия ва асаб касалликларига шифо бўлади, иншаааллоҳ.
Ичак хасталикларини даволаш
Кунига 3 г дан зиғир уруғини янчиб ейилса, ичак оғриқларини даф қилади.
Ўрдак гўшти ичак оғриғи ва ачишишига шифодир.
Ҳар куни 10-12 г дан қовун уруғини янчиб ейилса, ичакни бегона моддалардан тозалайди.
Кунига 7-8 г ялпиз уруғини қайнатиб, асал билан ичган одам ичакдаги бегона моддалардан халос бўлади.
Ёнғоқ мағзини асал билан қўшиб мураббо қилиб ейилса, кўричак мустаҳкамланади.
Ширин бодом мағзини мунтазам еб юрилса, ичакдаги яраларни тузатади.
Ҳар куни 15 г гулхайри илдизи пўстини қайнатиб, сувини ичилса, ичакдаги шишлар йўқолади.
Шоҳтут, ошқовоқ уруғи ва янчилган зира ичаклардаги касалликларга шифодир.
Агар ич қотиши қийнаётган бўлса, бўри ўтини хина суви билан аралаштириб қоринга суркаш фойда беради.
Занжабил одамнинг ичини юмшатиб, ичаклар фаолиятини яхшилайди.
Ичак яраларини даволашда Ўзбекистоннинг кўпгина тоғлик жойларида ўсадиган анжабор ўсимлиги шарбати яхши фойда беради.
Кўкнорни қайнатиб, тозалаб докадан ўтказиб, мирт ёки олма шарбати билан қўшиб ичган одам, албатта, ичак хасталикларидан шифо топади.
Истисқо (сариқ сув касаллигини) даволаш
Истисқо (сариқ сув касаллиги)га йўлиққан кишига туя сути энг яхши шифо ҳисобланади.
Истисқода равоч ҳамда ёш ёввойи каптарнинг гўштини истеъмол қилиш фойда беради.
Саримсоқни пишириб, асал билан қўшиб еса, бир неча ҳафта ичида бу дарддан батамом халос бўлади.
Сигирнинг сийдигига хардал (горчитса) қўшиб истеъмол қилиш ҳам истисқога даводир.
Анор дарахти пўстлоғи, меваси, гулини қайнатиб, сувидан мунтазам ичиб турилса, бу дарддан қутулиш мумкин.
Истисқога чалинганлар итқовун томиридан сув олиб, кунига бир граммдан ичиб юришса, шифо топишади.
Чигирткани қуритиб, сўнгра ҳовончада туйиб истеъмол қилиш истисқонинг давосидир.
Сариқ касаллигини даволаш
Ярақон (сариқ) касаллигида сурги қилиш, қайт қилиш ва кўп терлаш энг яхши самара беради.
Бу касалликни товуқ гўшти, нўхат ва қатиқ истеъмол қилиш, тинмай анор суви ичиш билан даф қилиш мумкин.
Етти дона седанани аёл сутида бирор соат ивитиб, ундан бурунга томизилса, сариқ касаллиги ва кўзнинг сарғайиб кетишига қарши фойда қилади.
Ялпизнинг қайнатмаси ҳам ярақон касалида шифо воситаларидан саналади.
Гул суви (гулоб), сирка истеъмол қилиш кўздаги сариқликни кетказади.
Нордон (аччиқ) анор суви наҳорда кўзга томизилса, ундаги сариқни даф қилади.
Сачратқи сувини истеъмол қилиш сариқ касаллигида энг яхши даволардан биридир.
Зарчаванинг сувини олиб кўзга суриш билан ундаги сариқликни йўқотиш мумкин.
Эрман ўсимлигининг шираси сариқ хасталигида катта фойда беради.
Мойчечак (ромашка) гулининг дамламаси сийдик ҳайдашда энг яхши восита бўлиб, сариқ касаллигига яхши шифодир.
Равочнинг шарбатини истеъмол қилиш сариқ касаллигини тезда даф қилишда фойда беради.
Бўғин оғриқларини даволаш
Ёнғоқнинг баргини ёки пўстлоғини эзиб, оғриган жойга суртилса, оғриқни қолдиради.
Қари хўроз гўштидан тайёрланган шўрва ичилса, бўғим оғриқларидан тезда халос бўлинади.
Туйилган қалампирмунчоқ сут билан аралаштириб фойдаланилса, бўғим оғриқларида фойдаси тегади.
Шотут баргини сувда қайнатиб ичсангиз, бел оғриғидан қутуласиз.
Кунига 7-8 граммдан ялпиз баргини янчиб сув билан ичилса, бел оғриғидан асар ҳам қолмайди.
Гриппни даволаш
Бунинг учун ярим литр хом сутни аста-секин иситиб, товуқ тухуми билан аралаштирасиз ва унга бир чой қошиғида асал ва шунча сариёғ соласиз. Ҳаммасини яхшилаб аралаштириб, ётиш олдидан ичасиз. Саҳарга бориб гриппдан асар ҳам қолмайди.
Тумовни даволаш
Зиғирни куйдириб, тутунига бурун тутилса, тумовни даф қилади.
Седанани куйдириб, тутуни бурунга киритилса ҳам, тумовда фойда беради.
Оқ пиёзнинг сувини бурунга оқизиш ёки ҳидлаш ҳам тумовга даво бўлади.
Оғизга қалампирмунчоқ ва қоқула солиб шимиш тумовдан халос бўлишда ёрдам беради.
Қаҳвани қайнатиб буғини ҳидлаш ҳам тумовнинг даволаридан биридир.
Бурундан қон кетишини даволаш
Тўқсон грамм баргизуб сувини истеъмол қилиш билан бурундан оқаётган қонни тўхтатиш мумкин.
Мўмиёни сувда ивитиб бурунга томизилса, қон тўхтайди.
Қоғозни куйдириб найча орқали кулини бурунга юборилса, қон кетиши тўхтайди.
Сурмани пешона ва бошнинг ярмига қўйиб боғланса, бурун қонини тўхтатади.
Тухум пўчоғини майин майдалаб бурунга қўйилса, ундан келаётган қонни тўхтатади.
Бурундан ёки бошқа жойдан тўхтамай қон оқаверса, лола сувидан суркасангиз, қон тўхтайди.
Агар бурун қонашдан тўхтамаса, кабутар боласининг қони бурунга томизилса, у батамом тўхтайди.
Агар бурунга яра чиқиб, ундан қон ва йиринг оқса, ҳалила, заъфаронни товуқ ёғига қўшиб суркаш ёрдам беради.
Қулоқ оғриғи даволари
Қулоқ оғриганда сигир пешобидан уч томчи қулоққа томизилса, оғриқни қолдиради.
Қулоқ оғриғини қолдириш учун эчки ўтини янчиб, қулоқ ичига оҳиста суртиш керак.
Агар қулоқ сафродан оғриётган бўлса, унга аёл сутидан ўн томчи томизилса, иншаааллоҳ, шифо бўлади.
Қулоқда қурт пайдо бўлганида ялпиз билан шафтоли баргини сиқиб, ётиш олдидан сувини қулоққа томизиш керак.
Алоэни мол ёғига қўшиб ийлаб, қиздиргач, қулоққа қуйилса, оғриғини қолдиради.
Борди-ю қулоқ оғриғи қаттиқ безовта қилаверса, бир парча гўштни ўт устига кабобдай қўйиб, сели шу заҳоти қулоққа томизилса, оғриғи қолади.
Агар қулоққа сув кириб кетса, ғоз ёғини томизсангиз, сув қайтиб чиқади.
Қулоқдаги сувни бошқа усул билан ҳам йўқотса бўлади. Бунинг учун қамиш чўпини олиб, бир учи қулоққа тиқилади, бошқа учи олов ичига тиқилади, шунда дарддан халос бўласиз.
Хардал (горчитса) суви ёки ёғидан қулоққа томизганда оғриқлардан халос бўлинади.
Ёнғоқ баргининг сувини олиб иссиқ ҳолида қулоққа томизилса, оғриқни қолдириб, ичидаги кирларни чиқаради.
Шафтоли мағзининг ёғини илиқ ҳолида қулоққа юборилса, қулоқ оғриғига даво бўлади.
Аччиқ данакли ўрик баргининг сувини чиқариб қулоққа томизсангиз, унга кирган ҳашаротни чиқаради ва оғриқни қолдиради.
Канакунжут (камфора) мойидан бир-икки томчи қулоққа томизилса, оғриқни йўқотиб, қулоққа кирган ҳашаротларни ўлдиради.
Эчки ўтини эзиб қулоқ ичига оҳиста сурилса ҳам, оғриқни қолдиради.
Томоқ оғриғи даволари
Томоқ оғриғи асосан бод, балғам, қон, муртакнинг шамоллаши каби омиллар пайдо бўлади. Уни даволашда аввал ана шу омилларни аниқлаб, сўнг муолажага киришиш керак.
Томоқ балғамдан оғриганда оғриқ унча билинмай, оғиз тўлиб сув келади. Шунда анжирни қайнатиб, ҳар чанқаганда сувини ичиш фойда беради.
Хуноқ (ангина)да тезда қон олдириш керак. Иложи бўлмаса, нилуфар шарбатини олхўри сувига аралаштириб, ҳам ичиш, ҳам томоқни ғарғара қилиш керак.
Томоққа яра чиқса, анзират билан гул уруғини туйиб, уни мум ёғига (оқ мум ва гул ёғидан тайёрланади) қўшиб, оз-оздан истеъмол қилиш керак.
Икки дирам лавлаги сувига бир дирам дарахт пўкагини аралаштириб ичса, томоқ оғриғи даф бўлади.
Кепакни бодом ва қанд билан қайнатиб томоқни ғарғара қилса, оғриқни йўқотади.
Томоқ ва ўпка йўли қуруқшаганда исмалоқ ёғ билан истеъмол қилинса, шифо бўлади.
Ерқалампир илдизини майдалаб, ундан тайёрланган дамламада оғиз-томоқни чайқаб ғарғара қилинса, дард чекинади.
Бир чой қошиқдаги ичимлик содасини ва шунча тузни бир пиёла қайноқ сувда эритиб, илиқ ҳолида томоқ чайилса, оғриқни даф қилади.
Хардал (горчитса) суви билан томоқ ғарғара қилиниб чайилса ҳам, оғриқни қолдиради.
Муртак безлари яллиғланаётганида тоза керосинга пахта пилигини намлаб, ҳар ярим соатда томоқ тозалаб турилса, томоқ оғриғидан асар ҳам қолмайди.
Турпни сувда қайнатиб, сувини сирка солинган асал билан қўшиб ичилса, энг оғир томоқ касалини ҳам даволайди.
Бир бош саримсоқпиёзни бир кеча-кундуз мобайнида сиркада ушлаб, ўша сирка билан томоқни ғарғара қилсангиз, энг оғир томоқ оғриғи ҳам кўрмагандай бўлиб кетади.
Анжир мевасини қайнатиб, сувидан ичган бемор муртак безлари яллиғланишидан халос бўлади.
Тиш оғриғининг даволари
Тиш зирқираб оғриётган томонга баргизубни эзиб, сувидан бир неча томчи томизилса, тезда тиш оғриғи барҳам топади.
Тиш лўқиллаб ёки симиллаб оғрий бошласа, мармарак, қирқбўғин, ғозпанжа ёки бўймадорон ўтларининг бирортасини қайнатиб, илиқ ҳолида оғиз чайқалади ёки оғриётган тиш атрофида ушлаб турилади.
Семизўтнинг баргини чайнасангиз, тиш милкларидан қон кетишини тўхтатади.
Ёнғоқ устидаги пўстнинг бир бўлагини оғриётган тишга қўйсангиз, оғриқ тўхтайди, милклар мустаҳкамланади.
Тиш милклари бўшашиб кетса, ҳар кеча қизилгул ва анор гулларини эзиб, милкларга оз-оз қўйиб туринг.
Ошқовоқнинг ҳам «гўшт»идан олинган сувга лимон сувидан аралаштириб, ғарғара қилинса, тиш оғриғи тузалади.
Ёнғоқ пўсти, асал ёки узум ширасидан тайёрланган шарбат билан оғиз бўшлиғи ғарғара қилинса, тишнинг қимирлаб қолиш ҳолатини тузатади.
Тишингизнинг ўнг томони оғриса, чап қўлингизнинг томирига, аксинча бўлса, ўнг қўлингизнинг томирига қирғичдан ўтказилган саримсоқни боғланг, шунда изтиробли дарддан қутуласиз.
Шолғом илдизмеваси қирғичдан ўтказилиб, бир пиёла сув билан 15 дақиқа давомида қайнатилади. Сузиб олингач, шарбати билан оғиз бўшлиғи чайиладиган бўлса, зирқираб оғриётган тишга малҳам бўлади.
Анжир меваси асосида қайнатма тайёрланиб, илиқлигида оғиз бўшлиғида тутиб туриладиган бўлса, милкларнинг пилла боғлашига барҳам беради.
Лўқиллаб оғриётган тишга яримта нўхатча келадиган канакунжут (камфора) қўйилиб, уни чайнаб, юмшатилган қоғоз билан мустаҳкамлаб қўйилса, азиятдан холи бўлинади.
Турли яралар давоси
Анор гули ҳар қандай яра-чақаларни даф этади, айниқса, ичак ярасига ундан катта наф етади.
Гулхайрининг томирини қайнатиб истеъмол қилинса, ичак яраларини даволайди.
Танадаги куйган жойларга ёки яраларга сиркадан суркаб боғланса, тезда давосини топади.
Укропни куйдириб, кулидан жароҳатга суркалса, фойда беради.
Сурма қўйилса, ярадаги ортиқча этни кетказади.
Баллут (дуб ёнғоғи) ичакдаги яраларни бартараф этади.
Алоэ (сабир) шираси кўз, оғиз, бурундаги яраларни, шишларни ва қўтирни даволашда энг яхши воситалардан саналади.
Ичак яраларини даволашда анжабор (Ўзбекистоннинг тоғли ерларида ўсади) шарбатини истеъмол қилиш катта фойда беради.
Агар туя юнгини куйдириб, кули жароҳатга сепилса, тузатади.
Аёллар кўкрагидаги яранинг давоси – унга гулхайри баргларини боғлашдир.
Райҳон уруғини еган бемор ичак ярасидан қутулади.
Қуённинг қони бирон нарса чиққан жойга боғланса, оғриқни қолдиради.
Жайра қонидан суркалса ёки боғланса, йирингли яраларни йўқотади.
Типратиканнинг куйдирилган териси юқумли яра, танадаги ўсиб чиққан ортиқча гўштларни қуритиб юборади.
Қуритилган ошқовоқ пўсти яра ва кесиб олинган жойларга сепилса, қон оқишини тўхтатади.
Қуриган сунбул яра устига сепилса, тузатади.
Тирноқгулнинг барги арпа уни билан аралаштириб қўйилса, йирингли яраларга даво бўлади.
Ялпизнинг ҳўл баргини бир неча соат қайнаган сувга солиб қўйиб, тери ярасига боғланг – даво бўлади.
Ҳўл шивитни (укроп) эзиб, шишган жойларга боғласангиз, уларни пиширади, агар зайтун ёғи билан аралаштириб боғласангиз, фойдаси янада кучлироқ бўлади.
Сийдик (пешоб) хасталиклари давоси
Агар сийдик тутилиб қолса, ханзал (Абу Жаҳл тарвузи) уруғидан бир нечаси едириб юборилса, дард чекинади.
Қийналиб сиядиган беморнинг сийдик йўлига «арман содаси»дан қуйилса, сийдик йўли очилиб кетади.
Ўринга сийиб қўядиган бемор кам овқат еб, парҳез қилиши керак.
Аччиқ анор шарбатининг сийдик ҳайдаш хусусияти бор. Ловия ҳам энг яхши сийдик ҳайдовчилардан саналади.
Седана еб юриш сийдик юришини равон қилади.
Сийиш қийинлашганда сувда эритилган «яҳуд тоши» яхши фойда беради.
Агар одам ухлаганида сийиб қўйса, шакар, исириқни ёғга аралаштириб ейиш керак. Агар бу ҳодиса ёзда рўй берса, бир дирам кашнич, тўрт дирам шакарни майда қилиб янчиб еб туриш керак (бир дирам 2,995 граммга тенг).
Агар сийдигингиз томчилаб турса, чигирткани пишириб енг.
5-10 грамм бинафша гулини 200 грамм сувда қайнатиб ичилса, сийдикни ҳайдайди.
Чилонжийда есангиз, сийдик йўлларини тозалайди.
Тузланган типратикан гўштини еган одам уйқусида сийиб қўймайди.
Беҳи сувидан олатнинг тешигига томизсангиз, сийдикнинг куйдириб чиқишини ва сийдик йўлидаги заҳмларни йўқотади.
Саримсоқнинг барги ва танасини сувда қайнатинг. Сўнг белгача ўша сувда ўтирсангиз, сиёлмасдан қийналган бўлсангиз, дарддан қутуласиз. Ғамгинликдан қутулиш даволари. Ҳар куни 9-10 гр. тоғ ялпизини сувда қайнатиб ичилса, ғамгинликдан халос бўласиз.
Кунига 9-10 гр. қуруқ чоқула барги ёки илдизини сувда қайнатиб ичилса, меъдага боғлиқ ғамгинлик йўқолади.
Ошқовоқни сувда пишириб ейиш эса сафродан пайдо бўладиган ғамгинликни йўқотади.
Мускат ёнғоғидан еб юриш иштаҳани очади, кўнгилни ёзиб, кишини шод-хандон қилади.
Бир дирам ипакни қайчида майдалаб, уч ҳисса асалга ийлаб истеъмол қилса, ғамгинликдан халос қилади, шод-хуррам этади, қувватини кучайтиради.
Етти дирам маккаи санони қайнатиб, сўнг истеъмол қилинса, ғамни қувиб, кишини хурсанд қилади.
Юз парвариши
Равоч илдизини янчиб, сиркага қўшиб юзга суртилса, ундаги доғ ва сепкилни йўқотади, юзни кўркам қилади.
Қовунни мунтазам истеъмол қилиб юришнинг сепкил, қотган қон ва доғларни йўқотишда фойдаси бор.
Денгиз пиёзини туз билан аралаштириб истеъмол қилинса, сўгал чиққан жойни текислаб қўяди.
Аччиқ бодом мағзига сирка аралаштириб, доғ ва сепкил бор жойга суртилса, уларни тезда кетказади.
Долчин юздаги доғ ва сепкилларни кетказувчи энг яхши воситалардан саналади.
Тухумнинг сариғини асалга қўшиб юзга суртилса, юздаги доғларни кетказади, оқи суркалса, қуёш нури у юзга таъсир қилмайди.
Арпа эзиб боғланса, юздаги доғ ва қўтирга барҳам беради.
Седанани янчиб, илон қонида ийлаб суркалса, теридаги доғларни даф этади.
Оқ ва қора мурч лаб тортишганда ва юз қийшайганда шифодир.
Наргис гули ҳам юздаги доғларни кетказади.
Пиширилган от сутини истеъмол қилиш юз рангини қизартиради.
Бақлажон суви юзга суртилса, ундаги доғларни камайтиради.
Юзида доғи бор одам қуён сути ичиши ёки турп уруғи ейиши керак.
Юзингизда доғ бўлса, турп уруғини майдалаб, сирка билан аралаштириб суртинг.
Юз фалажи бор одам қўшжийда гулини ҳидласин ва саримсоқ еб турсин.
Ясмиғни пишириб, қовун уруғини майдалаб, унга аралаштириб юзга суртсангиз, рангу рухсорингизни очади, юз сариқлигини бартараф этади.
Мирт мевасини ловия уни билан хамир қилиб юзга суртилса, юз доғини йўқотади.
Ёнғоқнинг пўстлоғини майдалаб, уни сирка билан хамир қилиб юзга суртсангиз, юзингизни қизартиради.
Дарахт танасидаги қўзиқориндан 0,8 грамм есангиз, юзингиз гўзал бўлади.
Илон-чаён чақиши, қутурган ит тишлаши давоси
Оқ ва қора мурч илон заҳрини, ҳашаротлар чаққан жойдаги оғриқни кесади.
Илон чаққан жойга сигир тезаги иссиқ-иссиқ ҳолида боғланса, заҳари таъсирини йўқотади.
Кунжутни янчиб илон чаққан жойга боғланса, фойда беради.
Зирани янчиб, сиркага аралаштириб ичилса, илон заҳрини йўқотади.
Илон чақса, ўша ерга сувдаги бақанинг қорнини ёриб босиш керак.
Сигир сути ва мол ёғи илон чаққанида заҳарини даф қилади.
Илон чақса, чақилган жойга наштар уриб, қортиқ билан қони сўриб ташланса, оғриқдан халос бўлинади.
Беш дирам қалампирни яхшилаб туйиб, ёққа аралаштириб илон чаққан бемор оғзига қуйилса, шифо бўлади.
Чаён чаққанида саримсоқ пиёзни эзиб, туз аралаштириб босилса, даво бўлади.
Сирка чаён чаққан жойга суркалгани ҳамон фойда беради.
Қисқичбақа гўшти чаён чаққан жойга босилса, заҳрини кесиб, оғриғини даф қилади.
Қўнғизни янчиб чаён чаққан жойга қўйсангиз, заҳрини олади.
Писта истеъмол қилиш ҳар қандай заҳарли ҳашарот заҳрини кесади.
Ҳашарот чаққан жойга ёввойи занжабил қўйиш ҳам шифодир.
Мухаллис (япроқли норичник) ҳар қандай заҳарни кесувчи восита ҳисобланади.
Ари чаққанида сиканжабун, испағул, сирка қўйиш фойда беради.
Қутурган ит тишлаганида саримсоқни эзиб, ток кули ва сиркага аралаштириб, тишланган жойга қўйилса, дарддан фориғ бўлинади.
Ширин бодом мағзи анжирга қўшиб истеъмол қилинса ёки икковини ийлаб боғланса, қутурган ит қопганда шифо бўлади.
Қутурган ит қопганда пиёз сувидан бир пиёладан уч кун мобайнида ичиб турилса, заҳри танадан кетади.
Қутурган ит тишлаган жойга ялпиз боғланса ҳам, фойдаси бор.
ПАЙҒАМБАРИМИЗ соллаллоҳу алайҳи васаллам ВА ТИББИЁТ
Замонавий тиб илми қанча ривож топиб, сўнгги кашфиётлар туфайли тиббиётга қанча янгилик киритилмасин, Сарвари коинот Муҳаммаднинг алайҳиссалом бундан салкам ўн беш аср муқаддам умматларига қолдирган тавсиялари олдида бош эгаверади, ҳайратда қолаверади.
Ҳижратдан аввал Ясриб (Мадина) ва унинг атрофларида безгак касаллиги кўп учрар, минглаб одам шу туфайли ўлиб кетар ёки қаттиқ изтироб чекар эди. Расули акрам соллаллоҳу алайҳи васаллам Мадинага келганларида атрофдаги ботқоқликларни кўриб, безгакнинг серсув ва ифлос жойларда тарқалишини айтганлар ва одамларга бош бўлиб, ўттиз минг туп хурмо эктирганлар.
Абул Баракотнинг ёзишича: «Бир касаллик чиққан жойда бўлсангиз, бошқа бирор ёққа кетманг, бошқа ерда касаллик тарқалса, у ерга саёҳат қилманг», деб буюриб, илк бор «карантин» усулини Пайғамбаримиз алайҳиссалом тавсия этганлар.
Барча касалликларда қатъий парҳезни буюриб: «Ҳамма даволарнинг боши будир», деган ҳам ҳазрати Расулуллоҳ эдилар.
Абу Ҳайёмнинг «Ал-Холис» китобида Расули акрамнинг кўз касалликлари ва томоқ оғриғига доир шундай тавсиялари ёзилган: «Замбуруғларни олинг, нам ва қоронғу ерда уч кун сақланг, улар моғорлаб қолади. Сихга олиб қиздиринг. Совугач, шу моғорни уч марта худди кўзга сурма сургандай суртинг ва томоққа боғлаб олинг».
Кўзи оғриганларга Пайғамбаримиз доимо асал, хурмо ейишни тавсия этардилар. Бундан ташқари, замбуруғ сувини ишлатишни айтганларки, кейинчалик бунинг пенциллин экани аниқланди. Расулуллоҳ иситмали касалликларда баданни совуқ сув билан намлатишни буюрардилар. Бу усулни ҳозир ҳам қўллаш мумкин. Заҳарланиш ҳолатларида дарров ошқозонни бўшатиб, қайт қилардилар ва елкаларининг уч жойидан қон олдирардилар. Сарвари оламнинг (алайҳиссалом): «Агар инсонлар оз сув ичсалар, вужудларидаги сиҳат ва иштаҳани бир маромда ушлаган бўлар эдилар», деган ҳадиси шарифларида ҳикмат катта.
Сил, йўталга чалинганларни ва балғам ташлаётганларни қир-адирга, чўпонлар ёнига жўнатиб, кўп сут ичишини тавсия этардилар. Ҳали микроб ва лаборатория кашф этилмаган жоҳилият даврида Расулуллоҳнинг бу касалликка аниқ ташхис қўйиб даволашлари диққатга сазовордир. Чунки бу ҳозирги кунда силни даволаш учун кенг қўлланилаётган «Senatorum» усули билан айнан ўхшашдир.
Аллоҳ берган умрни роҳат ва саломатликда яшаш учун Пайғамбаримиз қуйидагиларга, албатта, амал қилишимизни буюрганлар: 1. Доимо ҳалол-покиза овқатларни истеъмол этиш. 2. Таомни жуда иссиқ ҳам, жуда совуқ ҳам емаслик. 3. Узоқ чайнаб, шошилмай ейиш. 4. Овқатдан олдин ва кейин қўлларни ювиш. 5. Дастурхонга иштаҳали ҳолатдагина келиш, кўп таом емаслик. 6. Овқатланиш давомида кўп суюқлик ичмаслик. 7. Қишда кўпроқ ёғли, ёзда эса енгилроқ овқатлар ва кўкатларни тановул қилиш. 8. Хурмони кўп истеъмол этиш. 9. Узум, хурмо ва зайтун Аллоҳга шукр этишимизда сиҳат ва қувват беради. 10. Чарчаган пайтлар ширинлик ейиш. 11. Синиқ идишдан фойдаланмаслик. 12. Дастурхон устида яхши кайфиятда бўлиш, ёлғиз овқатланмаслик. 13. Таомдан сўнг дуо ўқиб Аллоҳга шукр қилиш. 14. Ҳар ойда бир кун рўза тутиш, токи ички аъзолар дам олсин. 15. Асал еб туриш, у минг дардга даводир. 16. Сут ичиб, устидан балиқ емаслик, чунки бу қонни бузади. Қуръони каримнинг ҳеч бир ҳукми замонавий илмга зид келмаганидек, Пайғамбаримизнинг (алайҳиссалом) бу тавсиялари ҳам тиббиётнинг ўзгармас қонунлари каби яшаб, исбот топиб келаётгани сир эмас.
(«Ҳидоят» журналидан)
Гастритларни доривор ўсимликлар билан даволаш
Гастритларни доривор ўсимликлар билан даволаш
Бу касалликка қарши профилактик чой тайёрлаш учун қуйидаги
гиёҳлар ишлатилади:
Чойўт гиёҳи (Зверобой продырявленный) – 1 қисм
Газандаўт ёки Қичитқиўт (Крапива двухдомная, листья) – 1 қисм
Таволганинг гуллари ва барглари (Таволга, цветки и листья) – 1 қисм
Бу гиёҳлар аралашмасининг 6 ош қошиғини 4 стакан қайноқ сувда дамлаб
фильтрланади ва гастритда ҳамда ошқозон оғриганида ичилади.
Гастрит касаллигида эса қуйидаги гиёҳлар шифобахш дамламасини
ичиш фойда беради:
Ялпиз (Мята перечная, трава) – 1 қисм
Баргизуб ёки Зуптурум барглари (Подорожник, листья) – 4 қисм
Қизилтасма ёки Бўзноч гиёҳи (Спорыш, трава) – 2 қисм
Сушеница гиёҳи (Сущеница топяная) – 4 қисм
Зира (Тмин, плоды) – 0,5 қисм
Чойўт гиёҳи (Зверобой продырявленный) – 4 қисм
Игир гиёҳи илдизи (Аир, корневище) – 1 қисм
Тиллабош гиёҳи (Золототысячник, трава) – 2 қисм
Бўйимодарон гиёҳи (Тысячелистник, трава) – 1,2 қисм
Ушбу гиёҳлар аралашмасининг 40 граммига 1 литр қайноқ сув қуйиб,
кечаси билан дамланади. Эрталаб оч қоринга дамламадан 1 стакан ичилади.
Қолганини эса овқатдан 1 соат кейин 4 мартада ичиб тугатилади.
Ўткир гастритда эса қуйидаги гиёҳлар аралашмаси ёрдам беради:
Чойўт гиёҳи (Зверобой продырявленный) – 1 қисм
Газандаўт ёки Қичитқиўт (Крапива, листья) – 1 қисм
Баргизуб ёки Зуптурум барглари (Подорожник, листья) – 1 қисм
Мойчечак барглари (Ромашка аптечная, листки) – 1 қисм
Бу гиёҳлар аралашмасининг 4 ош қошиғига 1 литр қайноқ сув қуйиб, 2
соат иссиқ жойда дамланади. Дамламани 7-10 кун давомида кунига 1,5
литрдан ва хар гал 1 стакандан ичилади.
Ўткир гастрит, сурункали гастрит, ошқозон ва ўн икки бармоқли ичак
яраси касалликларида қуйидаги шифобахш гиёҳлар дамламасидан
фойдаланиш тавсия этилади:
Тирноқгулнинг ер устки қисми (Календула лекарственная, надземная
часть) – 10 грамм
Зуптурум ўсимлиги барглари (Подорожник большой, листья) – 40
грамм
Сариқ халиланинг ер устки қисми (Репешок обыкновенный, надземная
часть) – 20 грамм
Қизил ва оқ атиргул гулбарглари (Роза красная и белая, лепестки) – 10
грамм
Чойўт гиёҳи (Зверобой продырявленный) – 40 грамм
Шувоқ ўти (Божье дерево (полын полевая), надземная часть) – 20
грамм
Мойчечак гуллари (Ромашка аптечная, цветки) – 10 грамм
Сушеница гиёҳи (Сушеница болотная, трава) – 10 грамм
Бўйимодарон гиёҳининг гуллаб турган тепа қисми (Тысячелетник
обыкновенный, цветушие верхушки) – 70 грамм
Укроп уруғлари (Укроп огородный, семена) – 30 грамм
Қирқбўғимнинг янги новдалари (Хвощ полевой, побеги) – 10 грамм
Наъматакнинг майдаланган мевалари (Шиповник коричный, плоды
(толченые)) – 30 грамм
Бу гиёҳлар аралашмасининг 6 граммига 500 мл қайноқ сув қуйиб, 30
дақиқа дамланади ва фильтрланиб, ишлатилади. Таъми бироз аччиқроқ
бўлган бу дамламани овқатдан 15-20 дақиқа олдин 100 мл дан кунига 4 маҳал
ичилади.
Ич қотишлар, ошқозон язваси касалликлари билан кузатиладиган
сурункали гастритларда, дизентериядан сўнг ва организмнинг инфекцион
касалликларга қарши бардошлилигини ошириш учун алоэ шарбатини
овқатдан 30 дақиқа олдин 1 чой қошиқдан кунига 3 маҳал 1-2 ой давомида
ичилади. Бунинг ўрнига дорихоналарда сотиладиган темир моддаси
қўшилган алоэни (ферроалоэ) ҳам 0,5-1 чой қошиқдан кунига 3 маҳалдан 15-
30 кун давомида ичиш мумкин.
Нордонлик (кислотность) юқори бўлган ва ич қотиб қоладиган холдаги
гастрит касаллигида қуйидаги гиёҳлар дамламаси ёрдам беради:
Асарун илдизи (Валериана, корень) – 2 қисм
Жумрут пўстлоғи (Крушина, кора) – 2 қисм
Ялпиз барглари (Мята, листья) – 2 қисм
Мойчечак гуллари (Ромашка аптечная, цветки) – 1 қисм
Қизилтасма ёки Бўзноч гиёҳи (Спорыш, трава) – 1,5 қисм
Сушеница гиёҳи (Сушеница топяная, трава) – 1,5 қисм
Зира (Тмин, плоды) – 1 қисм
Чойўт гиёҳи (Зверобой продырявленный) – 3 қисм
Бўйимодарон гиёҳи (Тысячелистник, трава) – 2 қисм
Укроп уруғлари (Укроп огородный, семена) – 1 қисм
Қулмоқ мевалари (Хмель, соплодья) – 0,5 қисм
Бу гиёҳлар аралашмасининг 4 ош қошиғи устига 1 литр қайноқ сув
қуйилади ва духовкада кечаси билан дамланади. Кейин фильтрланиб, оч
қоринга 1 стакан ичилади. Дамламанинг қолган қисмини кун давомида, ҳар
гал овқатдан 1 соат кейин ичилади.
Ошқозон ширасининг нордонлиги (кислотность) кўпайганда эса
қуйидаги гиёҳлар дамламаси фойда беради:
Мойчечак гуллари (Ромашка аптечная, цветки) – 30 грамм
Бўйимодарон гиёҳи (Тысячелистник обыкновенный, трава) – 30 грамм
Чойўт гиёҳи (Зверобой продырявленный) – 30 грамм
Зарчава ёки Катта қончўп (Чистотель большой, трава) – 10 грамм
Бу гиёҳлар аралашмасига қайноқ сув қуйилиб, дамланади ва бу дамлама
овқатдан 30 дақиқа олдин кунига 3 маҳал 2/3 стакандан ичилади.
Эслатма: Бу маълумот мустақил даволаниш учун ишлатилиши мумкин бўлган фундаментал тиббий маълумоти эмас, шунинг учун унда келтирилган доривор таркиблардан фойдаланишда ўз даволовчи шифокорингиз билан маслаҳатлашиб, ташхис асосида ҳамда тиббий холатингизга мос равишда у ёки бу ифобахш таркибларни ишлатишингиз зарур.
Professor Ayupov Ravshan Xamdam og’li
554 просмотров всего, 1 просмотров сегодня
[Total: 0 Average: 0/5]Oш тайёрлаш рецепти — масалликлар, пишириш боскичлари, усуллари, сирлари тайёрлаш усули рецепти сирлари, оддий ва мазали
Oш тайёрлаш рецепти юзлаб, минглаб турларга эга. Хар бир ошпазда ушбу миллий таомни тайёрлашнинг ўз усули ва ошпазлик сирлари бор. Oш паловнинг энг таниқли тури – ўзбек ошидир.
OШ ТАЙЁРЛАШ УЧУН КЕРАКЛИ МАСАЛЛИҚЛАР
Мазкур мақолада келтириладиган палов рецепти учун қуйидаги махсулотлар керак бўлади:
1 кг гуруч
1 кг қўй гўшти
1 кг сабзи
300 мл ўсимлик мойи
4 та ўртача пиёз
2 та аччиқ қалампир
2 бош саримсоқ
1 ош қошиқ зира
1 чой қошиқ кашнич уруғлари
таъбга кўра туз.
OШ ПАЛOВ ТАЙЁРЛАШ БOСҚИЧЛАРИ
Тайёрлаш вақти: 2,5 соат | Портсиялар сони: 10
1-ҚАДАМ
Гуруч бир неча марта тоза сувда ювиб олинади. Сўнгги марта ювганингиздан қолган сув тўлиқ шаффоф бўлиши керак.
2-ҚАДАМ
Гўштни ювиб, кубик шаклида бўлаклаб олинг. Пиёз ва сабзи пўстидан тозаланади. 3 та пиёз ингичка яримхалқа, сабзини эса узун 1 смълик сомонча қилиб кесиб олиш керак. Саримсоқ устки қават пўстидан тозаланади, лекин кичик бошчаларга бўлинмайди.
3-ҚАДАМ
Қозон қиздирилади, мой солинади ва енгил тутагунча қиздиришда давом этилади. Сўнг қолган битта бутун пиёз солиб, қорайгунча қовурилади. Сўнг олиб қўйилади.
4-ҚАДАМ
Энди ошнинг зирвагини тайёрлашга киришилади. Қозонга пиёз солиб, у тилларанг тусга киргунча қовурилади (таҳминан 7 дақиқа). Пиёз қовурилиб бўлгач, қозонга пиёз устидан гўшт солинади ва у қобиқ хосил қилгунича қовурилади.
5-ҚАДАМ
Ушбу босқичда сабзи солинади ва аралаштирмасдан 3 дақиқа қовурилади. Сўнг барчаси 10 дақиқа вақти-вақти билан аралаштириб турган холда қовурилади.
6-ҚАДАМ
Зира ва кашнич уруғлари эзилиб, ош зирвагига қўшилади. Ушбу босқичда зирвакнинг тузи ростланади.
7-ҚАДАМ
Oлов ўртача баландликкача пасайтирилади ва сабзи юмшоқ бўлмагунича зирвакни пиширишда давом этилади (яна таҳминан 7-10 дақиқа). Сўнг зирвакдан 2 см баланд бўлгунча қайноқ сув солиб, иккита аччиқ қалампир солинади ва олов янада пасайтирилиб, 30 дақиқага димлаб қўйилади.
8-ҚАДАМ
Гуруч яна бир марта ювилади, суви тўкиб ташланади. Кейин зирвак устидан бир текис қилиб ёйиб чиқилади. Oлов максимумгача баланд қилиниб, гуруч устидан 3 см баланд бўлгунча капкирни устидан қилиб қайноқ сув солинади.
9-ҚАДАМ
Гуруч сувни шимиб олгач, унга саримсоқ ботириб қўйилади, олов ўртача баландликкача пасайтирилади ва гуруч тайёр бўлгунча пиширилади.
10-ҚАДАМ
Гуручга капкир билан енгил уриб кўрилади. Агар бунда чиқадиган овоз жарангдор бўлмаса, гуручда таёқча ёрдамида қозон тубигача бўлган чуқурчалар хосил қилинади.
11-ҚАДАМ
Гуруч текисланади, қозоннинг қопқоғи ёпилади, олов янада пастроқ қилинади ва ош 30 дақиқага дамлаб қўйилади. Палов тайёр! Уни беданда туҳумлари, лимон, аччиқ қалампир билан безатиш мумкин.
OШ ПИШИРИШ СИРЛАРИ
Хар бир таомни тайёрлашда бўлгани каби, паловтўра пиширишнинг хам ўзига яраша сирлари мавжуд. Дастлабки тавсия – ош мазали чиқиши учун қўй гўшти олиш керак, албатта бошқа хайвон гўштларини хам ишлатса бўлади, лекин керакли таъм ва ҳушбўйликни айнан қўй гўшти беради.
Таомнинг мазалиги нафақат масаллиқлар, балки ош тайёрлаш теҳнолгиясига хам боғлиқ. Масаллиқларни керакли кетма-кетликда солиш, етарлича пишириш керак.
Гуруч навлари орасидан ош учун энг мос келадиганлари оқ аланга, девзира, ошпар, сариқ дастар хисобланади. Уларнинг таркибида краҳмал камроқ бўлиб, бундай гуручдан тайёрланган таом гуручлари бир-бирига ёпишиб қолмайди.
Oш тайёрлашда ажралмас зиравор – зира хисобланади. Аччиқ қалампир хақида хам унутмаслик керак. Мой турларидан эса паҳта ёки кунжут мойи ва хайвон ёғи аралашмаси идеал вариант хисобланади.
Занжабиллинский чой — Zira.uz
Masalliqlar:20 грамм Янги Узилган Занжабил
1,5 чой кошик Кора Чой
0,5 т лимон
0,5 т апельсин
2 шохча Ялпиз
2 тайокча долчин
2 та гульча бадьян
5-6 донья Кардамон
3 ош кошик asal
3-4 чой кошик шакар
1,5 литра qaynatilgan внедорожник
Йоналишлар
Киш, айни шамоллаш мавсумида занджабилли чой исте’мол qilishning ayni fursati.Лекин хамма ветчина бундай мазали ва фойдали ихимлик тайёрлашни билмаса керак.
Бундай мазали чой тайёрлашнинг иуда коп усуллари бо’либ, бунда хамма о’зига йоккан рецептдан фойдаланади. Бу qizdiruvchi ва tetiklashtiruvchi mazali ichimlikni bizning рецепт asosida tayyorlasangiz, yaqinlaringizni manzur qilgan bo’lasiz.
14 531
Birinchi bo’lib choynakni tayyorlaymiz, ya’ni ustidan qaynagan suv quyamiz.
Zanjabilni yupqa parrak qilib to’g’raymiz.
Limon va apelsinni to’rt bo’lakka bo’lamiz.
Yalpizni qo’lda bir necha bo’lakchalarga bo’lamiz. To’g’ralgan yalpizdan ko’ra qo’lda maydalanganining hidi o’tkirroq chiqadi.
Choynakka qora choy, zanjabil, yalpiz va qolgan ziravorlar solinadi. Сонг лимон ва апельсин иккита бо’лаклари солиниб, колган икки бо’лагининг шарбати сикиб чикарилади.
Ustidan qaynagan suv solib, 10-15 daqiqaga damlab qo’yiladi.
Ustidan qaynoq suv solib, 10-15 daqiqaga damlab qo’yiladi. So’ng esa asal ва shakar solib aralashtirasiz va mazali ichimlikdan bahramand bo’lasiz.
Янгидан янги рецептларни bizdan kutib qoling va bizning telegram kanalimizga albatta a’zo bo’ling.
Паловлар тайёрлаш рецепти
Паловлар тайёрлаш рецепти//
// //Паловни тайёрлаш гуруч ивитишдан бошланади, бунинг учун тозаланган гуручни 3 4 марта ювиб, илиг сувга туз солиб (1 кг гуручга 1 ош кошиг’ида туз) ивитилади. Ивитиш муддати камида 2 соат. Bizning tajribamizga ko’ra, guruch tuzli suvda 24 soatcha ezilmay (uqalanmay) turaveradi.Go’sht, yog ‘, sabzi va piyozni yuqoridagi tavsiyalardagidek to’g’raysiz. Ушбу паловнинг пархьезлигини орттириш учун о’симлик йог’и (пакта, зиг’ир, кунгабокар, маккадзюксори, зайтун йог’ларида, тайёрласангиз йаксши бо’лади. соат, то ок тутун чиккунча дог’лайсиз, кунгабокар, маккадзюксори ва зайтун йог’ларини эса узок дог’ламасдан, кизиси биланок то’гралган го’штни соласиз. ‘ralgan piyozni solasizda, bir-ikki aralashtirgach, to’g’rab-tayyorlab qo’yilgan sabzini bir qatlam qilib soling-da, darhol suv quyib, 1 soat davomida mildiratib qaynuzatasiz, zampira vaqt солинмайди.Zirvak ho’b pishgach, ivitilgan guruchni qatlam qilib solasiz, olovni balandlatib, guruch yuzi bilan barobar qaynoq suv quyasiz, tuzini rostlaysiz, mobodo suvi tez tortilib, guruchi hali tirik, isdizan yaklsa. Shunday qilib ivitilgan guruch qozonga tushgach, yana qancha suv tortsa shuncha quyib turasiz. Шуниси ветчина борки, гуручли катламни капгир билан чукариб, ола колганларини козоннинг кайнайотган джойларига суриб, юзини силаб койсангиз суви йаксши тортилади ва палов сочилувчан бо’либ писади.Suvi tortilgan guruchni qozon o’rtasiga gumbaz qilib to’plab, 20 25 minut davomida damlab qo’yasiz, olovini tortib olib, .gaz bo’lsa oxirigacha pastlatiladi. Qozonda palovni yaxshilab aralashtirib, laganga solasiz va xohlagan salatlardan biri bilan dasturxonga keltirasiz. Масаллик: 1 кг гуруча, 1 кг го’шт (ко’й йоки мол го’шти), 250 г йог ‘(о’симлик мойларидан бири йоки ко’й йог’и). 1 кг сабзи, о’ртача катталикдаги, 2 бош пиёз, 1 чой кошиг’ида зира, туз эса та’бга ко’ра олинади.
Qo’y yog’ini mayda to’g’rab, qizitilgan qozonga solib eritgach, jizzani olib, yog’ni uzoq muddat yaxshi dog’laysiz.Bunga lo’nda-lo’nda qilib to’g’ralgan go’shtni solib, sirti qizarguncha kovurganingizdan so’ng to’g’ralgan piyozni tashlang-da, bir-ikki kavlang. Piyoz o’ta qizarib ketmay turib, somoncha shaklida to’g’ralgan sabzini qatlam qilib solasiz va sira qovurmasdan va kavlamasdan darhol suv quying. Zirvak qaynaganida tuzini rostlab, zirk, zira, butun yoki tuyilgan qalampir solinadi. О’ртача оловда милдиратиб кайнатиб куйиб, гуручни тозалаб ювасиз. Зирвак йаксши йетилиб пишганда сабзиси мулоимлашиб, го’шти юмшайди.Ана шунда ювиб таййорланган гуручни катлам qilib солиб, сувни нормада куиб, о’чокдан чог’ни тортиб оласиз ва алангани кучайтирасиз. Guruchi suvini yaxshi tortib, bo’rtganda, damlab qo’yasiz, muddati 25 минут. Damlangandan so’ng 10 15 minut o’tganda palovni xomdam qilasiz. Бунинг ма’носи: дамтовокни очиб, гуруч катламини капгир билан чо’кариб аг’дарасиз, шунда ортикча буг’и котариб ош ландж бо’лмайди ва айрим тирик колган гуручлари пастга кумилибчана йетилиши йопиб суясиз ва дамлаш оксирига йеганда лаганга сузасиз.Suzish qoidasi bunday: laganga avvalo guruch qatlamini gumbaz qilib, tepasiga, sabzisi bilan go’shtini solasiz. Йоки лаганнинг бир томонига гуручни, иккинчи томонига сабзи, го’штини солиб дастурхонга ко’ясиз. Масаллык: 1 кг го’шт, 1 кг гуруч., 250 г ко’й йог’и, 1 кг сабзи, 2-3 бош пийоз, 1 чой кошиг’ида зира, шунча зирк, калампир ва туз та’бга ко ‘ ра солинади.
Ушбу палов йог’сиз соким йоки кора кесак ко’й го’штидан таййорланади. Go’shtni bamisoli mantiga to’g’ragandek chumchuq tili qilib maydalaniladi va tuz sepiladi.Qozonda yog’ni dog’lab, g’shtni solib qizartirib qovurib chovlida suzib olib quyasiz. Yoqqa suyaklarni tashlab qovurib, so’ng piyozni solasiz va har ikkala masalliqning sirti qizarganda kubik (1x1x1 sm) shaklida to’g’ralgan sabzini tashlab, yarim tayyor bo’lguncha qovuring. So’ngra qozondagi masalliqning i bilan barobar suv quyib, tuz va ziravorlar sepib, sust olovda 50 60 minut davomida mildiratib qaynatib qo’yasiz. Guruchni tozalab, yaxshilab yuvib, zirvak ustidan qatlam qilib solasiz, suv quyasiz va kuchli alanga berib tekis qaynashiga erisha-siz Tuzini yana bir tatib, kerak bo’lsa, rostlaysiz.Guruch suvini terib yaxshi bo’rtganda yuziga haligi qovurib olib qo’yilgan go’sht solib, 25 30 минут damlab quyasiz. Oshni qozonning uzida yaxshilab aralashtirib, laganga gumbaz qilib solib, biron bir salat yoki kertilgan turp bilan birga dasturxonga keltirasiz, alohida shishada uzum sirkasi ham qo’ying. Масаллык: 1 кг гуруча, 1 кг го’шт, 200 г йог ‘(фритюр учун яна алохида, 1 кг йог’ олинади), 500 г сабзи, 3 4 бош пийоз, туз ва хар хил зираворлар та’бга ко’ра олинади.
Sarimsoqli palovning zirvagi Fargonacha palovda aytilganidek tayyorlanadi, farqi sarimsoq piyoz solinadi.Sarimsoq piyozni ikki xil usulda qushish mumkin. Биринчи усулда саримсокни бутунлигича, соч кисмини пичок билан кесиб ташлаб, бир кават по’стини арчиб, совук сувда чайкаб юборасиз ва кесилган томонини пастга qилиб зирвакка соласизайн чеснок ярин. So’ngra ustidan guruchni qatlam qilib solib, palov pishirishni oxiriga butkazasiz. Sarimsoq qo’shishning ikkinchi usuli bunday: zirvakni odatdagidek pishiraverasiz. Parraklarga bo’linib, puchog’i archilgan sarimsoqni sovuq suvda chayqab, yuvilgan guruchga aralashtirib zirvakka solasiz va suv quyib pishirishni oxiriga butkazasiz.Barcha jarayonlar qovurma palov tavsiyasida ko’rsatilgandek amalga oshiriladi. Дамлаш муддати 25 30 мин. Palovni qozonda yaxshilab aralashtirib, laganga gumbaz qilib solasiz, butun pishgan sarimsoqlarni palov ustiga terib keltirasiz. Масаллык 1 кг гуруча, 500 г го’шт, 200 г саримсока, 300 г ко’й йог’и, 500 г сабзи, 2 3 бош пиёз, туз, зира, зирк ва калампир та’бга ко’ра солинади.
Yo Fargonacha palov yoki Samarqandcha palovda aytilgandek zirvak tayyorlanadi. Behining tukini artib, to’rt pallaga bo’lasiz-da, urug’i va zaha bo’lgan joylarini olib tashlaysiz, zirvakka solib pishirasiz.Агар zirvakni qovurma palov usulida tayyorlasangiz, unda behi bo’laklarini go’sht va sabzi bilan birga qovurasiz, so’ng suv quyasiz. Mabodo ivitma palov usulida bo’sa u holda behi pallalari to chala pishguncha sabzi bilan birga mildiratib qaynatiladi, so’ng guruch solinadi. Кулган джарайонлар о’ша танланган ресептлар-да айтилгандек. Дамлаш муддати 25 мин. Таом таййор бо’лганда бехи бо’лакларини аджратиб олиб, паловни йаксши аралаштирасиз, лаганга солиб, юзига бехиларни териб дастур-сонга келтирасиз.Dasturxon ustida mayda bo’laklarga bo’lib iste`-mol etiladi. Масаллык: 1 кг гуруча, 500 г го’шт, 2 дона бехи, 500 г сабзи, 300 г гой йоги, 2 3 бош пиёз, зира, зирк, калампир ва туз та’бга ко’ра олинади.
Guruchni 4 5 марта ювиб, ivitib qo’yasiz, behini o’rtacha kubik (2 см3) qilib to’g’rab, buni ham iliq suvga botirib qo’yasiz yoki guruchga qo’shib ivitasiz, aks holda qorayib. Go’shtni kabobga to’g’ragandek, piyozni halqa-halqa sabzini esa kichik kubik (1 см3) shaklida to’g’raganingizdan so’ng qozonda yog’ni dog’laysiz.Bunga piyozni, so’ng go’shtni solib, qizarganda, sabzini bosib, suv quyib mildiratib qo’yasiz. Zirvak yetilganda, behi aralashtirilgan guruchni solib damlaysiz. Агар бехи алохида ивитилган бо’лса гуручдан олдин солиб, сувини гуруч устидан кьясиз. Суви yaxshi tortilsin uchun alangani kuchaytirib, guruch qatlamini kapgir bilan cho’karib silab qo’yasiz. Дамлаш муддати 25 30 мин. Palovni qozonda yaxshi aralashtirgach, laganga suzib dasturxonga tortasiz. Масаллык: 1 кг гуруча, 500 г го’шт, 2 3 дона бехи, 300 г гу йоги, 34 бош пийоз, 500 г сабзи, та’бга ко’ра туз ва зираворлар олинади.
Палов учун мо’лджалланган ко’й го’штини икки кисмга бо’ласиз, лаксим гисмидан кийма таййорлайсиз, колган суякли го’штни пиёз ва сабзи билан ковуришга ишлатасиз. Dog’langan yog’da piyoz jazlaganingizdan so’ng, suyakli go’shtni solib qizartirib qorvurasiz, so’ng sabzini solasiz, suv quyib sust olovda qaynatasiz. Go’shtning lahim qismidan tayyorlangan qiymaga mayda to’g’ralgan piyoz, tuz va murch qo’shib mijiysiz. Uzum barglarini terasiz; bunda yangi chiqqan surxning yuqorisidan uchinchi va to’rtinchi barglarni terib olasiz.Бу барглар о’ртача катталикда, сирти йилтирок, ва таами тотимли бо’лади. Barglarni sovuq suvda chayib yuborganingizdan so’ng har birining o’rtasiga taxminan bir choy qoshig’ida qiymadan solib, yumaloq shaklli do’lmalar tugasiz. Do’lmalarning uralgan tomonini ostiga qilib taxtaga tersangiz ochilib ketmaydi. Kovatoklarning hammasini tugib bo’lgach, birini ikkinchisiga jipslashtirib igna o’tkazib ipga shoda qilib tizasiz. Коватокни пиширишнинг икки усули бор. Биринчи усули: ipga tizilgan shodani qozonga sabzi yuziga solib, ko’mib turarli suv quyib, mildiratib qaynatib pishirasiz, so’ng guruch solib, odatdagi palovlar singari damlaysiz.Дамлаш муддати 25 30 мин. Dasturxonga Tortishda kovatok shodani asta olib palovi aralashtirib, laganga solasiz, yuziga kovatokni qo’yib ipini tashlaysiz. Иккинчи усули: кастрюлканинг тубига битта ликопча куйиб, до’лмарнинг аввал каттарокларини со’нг майдаларини бирма-бир териб, тепасига яна битта ликопча то’нтарасиз-да, юзи билан баробар сув кйясиз. Sust olovda 30 — 35 минут pishirganingizdan so’ng, tayyor palov yuziga terib keltirasiz. Масаллык: 1 кг гуруча, 500 г ко’й го’шти, 500 г сабзи, 4-5 бош пиёз туз ва зираворлар та’бга ко’ра олинади.Хар порсиясига 12-15 донадан коваток хисобида 60-70 та узум барги керак бо’лади.
Palovga mo’ljallab olingan go’shtni ikki qismga bo’lasiz. Lahimini go’sht qiymalagichdan o’tkazib, mayda to’g’ralgan piyoz, murch, tuz va xom tuxum qo’shib mijiysiz. Tuxum qo’shishdan maqsad, qiyma qalampirning ichidan chiqib ketmaydi. Qalampirning bandini olib tashlab, urug’ini qoqib yuborib, yaxshi yuvasiz-da, har biriga to’ldirasiz. Qozonda yog’ni dog’lab, suyakli go’shtni va piyozni solib qovuring, so’ngra sabzini solib, ustiga do’lmalarni terib, ko’mib turarli qilib suv quyasiz-da, sust olovda 1 soat davomida mildiratib qaynaya.Tuzini rostlab ziravorlar sepasiz. So’ngra yuvib tayyorlangan guruchni solib odatdagidek damlayverasiz. Дамлаш муддати 20 25 мин. Dasturxonga Tortishda do’lmalarni titib yubormasdan olib, palovni aralashtirasiz va laganga solib, ustiga har bir xo’randa uchun 2 dona hisobida do’lmalarni terib keltirasiz. Масаллык: 1 кг гуруча, 1 кг го’шта, 300 г кой йоги, 500 г сабзи, 4 5 бош пийоз (ветчина ошга, ветчина киймага), 1 дон туксум, туз, мурч, зира, зирк та` бга ко’ра олинади, 10 12 дона о’ртача катталикдаги чучук калампир керак бо’лади.
Беданаларни со’йиб, кайнок сувга ботириб олинса, пати осон юлинади. Ичини очиб, чаваг’ини олиб ташлаб, иссик сувда йашшилаб ювиб, сувини сиршитгач, туз, мурч ва зира бир-бирига ко’шиб туйилган комбизиравор сепиб ко’ясиз. Йог’ли ко’й го’штидан таййорланган киймага майин то’гралган бош пиёз, киркилган кашнич, туз, мурч ва хом туксумдан ко’шиб миджийисиз. Хар бир бедана ичига ана шу qiymadan to’ldirasiz. Qozonda o’simlik moyini dog’lab, piyozni jazlaysiz va suyakli go’shtni solib qizartirib kovurganingizdan so’ng, sabzini solasiz va 2 3 marta kavlab aralashtirib, ustiga ichi qiyma’mara’bilan to’ldarilly , sust olov berib 1 soatcha mildiratib qaynatasiz.Агар сув то’граб, хали беданалар пишмаган бо’льса кайнок, сувдан ко’шасиз. So’ngra tuzini rostlab, yuvilgan guruchni qatlam qilib solib, keragicha suv quyib, pishirishni oxiriga butkazasiz. Дамлаш муддати 20 мин. Дастурхонга тортишда беданаларни аста аджратиб оласиз, паловни йаксши аралаштириб, лаганга сузгач, юзига хар бир шо’ранда учун бир дона бедана хисобида сузиб келтирасиз. Масаллык: 1 кг гуруча, 200 г лахим го’шт, 250 г зиг’ир йоги, 4 5 бош пийоз, 500 г сабзи, 6 дона бедана, 12 дона туксум, туз ва зираворлар та’бга ко’ра олинади.
Kaklikni so’yib, qaynoq suvga pishib olgach, patlarini yulasiz, ichini ochib, chavag’idan tozalaysiz-da, issiq suvda yuvib, 4 yoki 6 bo’lakka bo’lib, tuz sepib qo’yasiz. Qozonda yog’ni dog’lab, каклик go’shtini solib qizarguncha qovurasiz va piyoz solasiz, piyoz qizargach, sabzini solib ikki-uch aralashtirganingizdan keyin suv quyib, sust olovda bir soatcha qaynastira mildatirati. So’ng ziravorlar sepib, tuzini rostlaysiz-da, yuvib tayyorlangan guruchni solib, odatdagidek damlaysiz.Дамлаш муддати 25 30 мин. Дастурхонга тортишда каклик го’штини аджратиб олиб, паловни йашшилаб аралаштирасиз, кейин лаганга сузиб, хар бир хо’рандага бир бо’лак каклик го’шти хисобида палов юзига териб чикасиз. Масаллык: 1 кг гуруча, 1 дона семиз каклик, 500 г сабзи, 250 г о’симлик йоги, 3 4 бош пиёз, туз ва зираворлар та’бга ко’ра олинади.
Qazini sovuq suvli idishga solib, 2 soat davomida qaynatib pi-shirasiz. Кайнаб чикиши билан нина санчинг, акш холда йорилиб кетади. Кази пишгач, козондан олиб совутиб ко’ясиз. Алохида козонда го’шциз плов тайёрлайсиз. Buning uchun o’simlik yog’ini yaxshi dog’lab, piyoz jazlaysiz. Казини бошка идишда кайнатиб утирмай, шу козоннинг о’зида пиширсангиз хам бо’лади.Ya`ni, piyoz jazlangach, qazini to’garak qilib bog’langan holda solib, ustidan sabzini to’kib, darhol suv quyasiz-da, 2 soat mildiratib qaynatasiz. Нина уришни унутманг. Agar suvi bug’lanib ketsa, qaynoq suv qo’shib, to qazisi pishguncha qaynataverasiz. So’ng guruch solasiz-da, Suvini Tortgach, 25 30 минут damlab qo’yasiz. Dam yeb bo’lgach, qazini olib, parrak-parrak qilib kesasiz. Palovni aralashtirib, laganga suzasiz va yuziga qazi parraklarini terib dasturxonga tortasiz. Масаллык: 1 кг гуруча, 500 г сази, 250 г пахта йоги, 500 г сабзи, 2 3 бош пийоз, туз эса таабга ко’ра олинади.
Qozonda o’simlik yog’ini dog’lab, piyoz jazlaysiz va qaynatilgan po’stdumbani 100150 grammli bo’laklarga bo’lib, piyozga qo’shib qovurasiz, sirti qizarganda sabzini solasiz va quralashtiribikki. qaynab chiqqach, tuzini rostlab, zira, zirk, tuyilgan qalampir solib, sust olovda 1 soatcha mildiratib qaynatasiz. So’ng guruchni solasiz, Suvini Tortgach, 2025 minut damlab qo’yasiz. Dasturxonga Tortishda po’stdumbani olib, mayda bo’laklarga bo’lib, palov yuziga solasiz-da, nordon anor donalaridan sepasiz.Алохида идишда узум сиркаси qo’yasiz. Масаллык: 1 кг гуруча, 500 г по’стдумбы, 200 г пакта йоги, 23 бош пиёз, 1 кг сабзи, туз ва зираворлар хамда анор билан узум сиркаси та’бга ко’ра олинади.
Yaxlit bo’laklarga bo’lingan dumba yog’ini 1 soat davomida qaynatib olib, so’ng sovutasiz. Qozonga paxta yog’i (zig’ir moyi) солиб dog’lab, pishirilgan dumba bo’laklarini tashlab, sirti qizarguncha qovurasiz. So’ngra piyozni solib, bir oz aralashtirasiz-da, sabzini qovurmasdan darhol suv quyib (yaxshisi dumba qaynatmasini quyib), sabzi chala pishguncha mildiratib qo’yasiz.Zirvakka tuz, zirk, zira va qalampir ham qo’shing. Tayyor zirvakka yuvilgan guruchni solib, suvi tortilgach, 2025 minut damlab qo’yasiz. Dasturxonga Tortishda palovni aralashtirmay, laganga avval guruch qatlamini suzasiz, so’ngra sabzisini ustiga solasiz. Думбани эса майда бо’лакларга бо’либ, сабзинин юзига qo’yasiz. Масаллык: 1 кг гуруча, 500 г думба, 200 г пакта йог’и, 1 кг сабзи, 2 бош пиёз, туз ва зираворлар та’бга ко’ра олинади.
Палов тайёрлашдан 23 кун олдин мошни ювиб ,.ясси идишга, масалан, лаганга бир-икки кават килиб солиб, совук сув куйиб ивитиб ко’ясиз. Мош yaxshi bo’rtishi uchun unga suvdan tashqari havo ham ta`sir etib turishi kerak. Шу сабабли ясси идишда ивитилади. Сув камайиб кетса, яна куйиб турасиз. Малум муддат отгач, мош бортади, хатто ниш хам уради. Uni kleyonkaga yoyib, bo’rtmagan donalarini terib tashlaysiz. So’ng guruchni yuvib, bo’rtgan moshni unga aralashtirib, sovuq suv quyib olib qo’yasiz. Йог’ни дог’лаб, пийоз джазлай-сиз, кейин чумчук тили килиб то’г’ралган го’штни солиб бир-икки аралаштирасиз-да, майда кубик килиб то’г’ралган сабзини хам ко’шиб, чала пишгунча говурасиз, so’ng suv quyib, 50 minutcha sust olovda mildiratib qaynatasiz, ziravorlar solish mumkin-u, lekin tuzi keyin qo’shiladi.Зирвак пишгач, мош аралаштирилган гуручни соласиз, керагича сув куйиб, алангани кучайтириб кайнатасиз, моши дона-дона бо’либ пишганда тузини ростлайсиз, акс холда мош qotib qoladi. Ветчина Guruchi, ветчина moshi yetilgach, 30 minutcha damlab qo’yasiz. Дастурхонга тортишда лаганга гумбаз qilib suzasiz. Масаллык: 800 гр гуруч, 1 стакан мош, 500 гр ко’й го’шти, 300 гр ко’й йог’и, 500 гр сабзи, 2 бош пиёз, туз ва зираворлар та’бга ко’ра олинади.
Палов тайёрлашдан бир кун аввал но’хатни ювиб, совук сувга ивитиб ко’ясиз ва салкинрок джойда саклайсиз.Agar suvida pufakchalar paydo bo’lsa, no’xat pishmay kirt-kirt bo’lib qoladi. Шу сабабли йоз кунлари сувини икки-уч бор янгилаб qo’yasiz. Ушбу палов учун го’штни 10-15 граммли, пиёзни одатдагидек халка-халка килиб, сабзини эса но’хатча усулида то’г’райсиз. Guruchni yuvib, iliq suvga 23 soat ivitib qo’yasiz. Qozonda yog’ni dog’lab, go’shtni solasiz, sirti qizargach, piyozni tashlaysiz va har ikkalasini qizarguncha qovurasiz. So’ngra sabzini solib, darhol suv quyasiz-da, ivigan no’xatni ham qo’shib 1 soat davomida mildiratib qaynatasiz.Но’хат юмшагач, (бармок билан эзиб ко’ринг) зирвакка туз ва зираворлар соласиз. Tayyor bo’lgan zirvakka ivitilgan guruchni solib, keragicha suv quyasiz. Суви тортилгач, 25 минут плотины йедирасиз. So’ng yaxshilab aralashtirib, laganga suzasiz-da, xohlagan salat bilan birga dasturxonga tortasiz. Масаллык: 800 гр гуруч, 1 стакан но’хат, 500 гр гошт, 500 гр сабзи 23 бош пиёз, 250 гр ко’й йог’и, туз ва зираворлар та’бга ко’ра олинади.
Палов xuddi yuqoridagi рецепт да aytilgandek tayyorlanadi, go’shtni, piyozni va sabzini hamn o’sha usulda to’g’raysiz.Guruchni yuvib, issiq suvga ivitib qo’yasiz, Zirvakni hozirlab, palovni damlash oldidan qaynatilgan loviyani qo’shib yuborasiz. Бунинг учун ловияни ювиб, совук сувли идишга солиб бир кайнатиб олиб, корайиб кетган сувини то’киб ташлайсиз ва яна сув куйиб, юмшагунча писирасиз. So’ngra suvini to’kib tashlab, palovni damlash oldidan guruch yuziga solib, damtovoqni yopasiz, damlash muddati 20-25 минут. Палов плотина егач, яшшилаб аралаштирасиз-да, лаганга сузиб, юзига марч сепиб, дастурхонга тортасиз.Алохида идишда узум сиркаси берилади. Масаллык: 800 гр гуруч, 1,5 стакан ловия, 500 гр гошт, 500 гр сабзи, 300 гр ко’й йог’и, 23 бош пийоз, туз, зира, мурч ва сирка таабга ко’ра олинади.
О’кшаш маколалар
Ош тайёрлаш рецепти — масалликлар, пишириш боскичлари, усуллари, сирлари
Ош тайёрлаш рецепти юзлаб, минглаб турларга ега.Хар бир ошпазда ушбу милли таомни тайёрлашнинг о’з усули ва ошпазлик сирлари бор. Ош паловнинг анг таникли тури — узбек осидир.
Ош тайёрлаш учун керакли масалликлар
Mazkur maqolada keltiriladigan palov retsepts uchun quyidagi mahsulotlar kerak bo’ladi:
- 1 кг гуруч
- 1 кг qo’y go’shti
- 1 кг сабзи
- 300 мл о’симлик мой
- 4 та ортача пиёз
- 2 та аччик калампир
- 2 боша саримсок
- 1 ош кошик зира
- 1 чой кошик кашнич уруг’лари
- та’бга ко’ра туз.
Ош плов тайёрлаш боскичлари
Tayyorlash vaqti: 2,5 соат | Портсиялар сони: 10
1-кадам
Guruch bir necha marta toza suvda yuvib olinadi. Со’нгги марта ювганингиздан колган сув то’лик шаффоф бо’лиши керак.
2-кадам
Гоштни ювиб, кубик шаклида бо’лаклаб олинг. Пийоз ва сабзи по’тидан тозаланади. 3 та пийоз иджичка яримхалка, сабзини еса узун 1 см`лик сомонча килиб кесиб олиш керак.Саримсок устки кават по’тидан тозаланади, лекин кичик бощаларга бо’линмайди.
3-кадам
Qozon qizdiriladi, moy solinadi va yengil tutaguncha qizdirishda davom etiladi. Сунг колган битта бутун пийоз солиб, корайгунча ковурилади. Сонг олиб коиилади.
4-кадам
Энди ошнинг зирвагини тайёрлашга киришилади. Козонга пийоз солиб, у тилларанг тусга киргунча ковурилади (таксминан 7 дакика). Пийоз ковурилиб бо’лгач, козонга пийоз устидан го’шт солинади ва у кобик хосил qilgunicha ковурилади.
5-кадам
Ushbu bosqichda sabzi solinadi va aralashtirmasdan 3 daqiqa qovuriladi. Сунг барчаси 10 дакика вакти-вакти билан аралаштириб турган холда ковурилади.
6-кадам
Зира ва кашнич уруг’лари езилиб, ош зирвагига ко’шилади. Ушбу боскичда зирвакнинг тузи ростланади.
7-кадам
Олов ортача баландликкача пасайтирилади ва сабзи юмшок болмагунича зирвакни пиширишда давом этилади (яна таксминан 7-10 дакика).Сонг зирвакдан 2 см баланд бо’лгунча кайнок сув солиб, иккита аччик калампир солинади ва олов янада пасайтирилиб, 30 дакикага димлаб коиилади.
8-кадам
Гуруч яна бир марта ювилади, суви то’киб ташланади. Keyin zirvak ustidan bir tekis qilib yoyib chiqiladi. Олов максимумгача баланд гилиниб, гуруч устидан 3 см баланд бо’лгунча капкирни устидан килиб гайнок сув солинади.
9-кадам
Гуруч сувни шимиб олгач, унга саримсок ботириб ко’йилади, олов ортача баландликкача пасайтирилади ва гуруч таййор бо’лгунча пиширилади.
10-кадам
Гуручга капкир билан йенгил уриб ко’рилади. Агар бунда чикадиган овоз джарангдор болмаса, гуручда тайокча йордамида козон тубигача болган чукурчалар хосил килинади.
11-кадам
Гурух текисланади, qozonning qopqog’i yopiladi, olov yanada pastroq qilinadi va osh 30 daqiqaga damlab qo’yiladi. Палов тайёр! Уни беданда туксумлари, лимон, аччик калампир билан безатиш мамкин.
Ош пишириш сирлари
Хар бир таомни тайёрлашда болгани каби, пловтора писиришнинг хам о’зига яраша сирлари мавджуд.Дастлабки тавсия — ош мазали чикиси учун ко’й го’шти олиш керак, альбатта бошка хайвон гоштларини хам ишлаца бо’лади, лекин керакли та’м ва хушбо’иликни айнан ко’й гошти беради.
Таомнинг мазалиги нафакат масалликлар, балки ош тайёрлаш технолгиясига ветчина бог’лик. Masalliqlarni kerakli ketma-ketlikda solish, butarlicha pishirish kerak.
Guruch navlari orasidan osh uchun eng mos keladiganlari oq alanga, devzira, oshpar, sariq dastar hisoblanadi. Уларнинг таркибида крашмал камрок бо’либ, бундай гуручдан таййорланган таом гуручлари бир-бирига йопишиб колмайди.
Ош тайёрлашда айралмас зиравор — зира хисобланади. Аччик калампир хакида ветчина унутмаслик керак. Мой турларидан эша пакта йоки кунджут мой ва хайвон йог’и аралашмаси — идеальный вариант хисобланади.
зира — озиш учун рус яксши зиравор | Гызыкарлы фойдали маслахатлар / Керакли маслахатлар | Qiziqarli.com
Озишга олиб борувчи йо’линг то’г’ри овкатлананиш ва мунтазам машклар оркали о’тиши хеч кимга сэр эмас. Лекин озиш джарайонида ма’лум ролни баджариши мамкин бо’лган бир зиравор бор.Bu ziravor qanday nomlanadi?Зира
Зира — овкатга солинадиган ва йог ‘худжайраларин то’ планиб колишини камайтириш оркали озишга йордам берувчи аджойиб зиравор. Бу зиравор ортикча вазн йиг’илишинин олдини олишдан ташкари, олдиндан мавджуд бо’лган ортикча килограмммлардан кутулишга хам йордам беради.
Зира йог ‘то’кималари фоизини джидди равишда камайтиради
Эрон тиббийот фанлари Университет отказилган тадкикотларда о’з рационига зирани киритган айоллари фоизини джидди равишда камайтиради, ницкитларда о’з рационига зирани киритган айолларйо-йогамарат 14 тойзаган, ньгэмаджа-йогазаята 14 тойзаган sog’lom yashash tarziga qaramasdan 5 foizga kamaygani aniqlandi.
Zira uyqu sifatini yaxshilaydi
Agar siz uyquga to‘ymasangiz, unda ko ’proq yeysiz — to‘yib uxlamaslik ishtahani nazorat qila olmaslikka va метаболизм sekinlashishiiga олиб келади. Зира уйгусизлик билан курашишга йордам беради.
Зира кондаги шакар микдорини нормаллаштиради
Зира худжайраларнинг инсулинга ва глюкозага бо’лган мойиллигини кучайтириш йо‘ли билан кондаги шакар микдорини ушлаб туришга йордам бе. Зира кондаги шакар микдорини назоратда тутиб туриш билан углеводларга бо’лган интилишни йенгади ва сизда то’клик хисини узокрок саклаб турди.
Зира овкат хазм qilishni yaxshilaydi
Zira hidi og‘iz bo ’shlig ’idagi so‘lak bezlarini faollashtiradi, bu esa hazm qilish qurilmasini ishga tushiradi va uning birinchi yosqichini. Зира таркибидаги тимол моддаси овкат хазм килиш ва сингдиришда иштирок этувчи кислота, о’т ва ферментлар ишлаб чикарувчи безлар фаолиятини кучайтиради. Шунингдек зира йел хайдовчи восита хисобланади, я’ни у газ йиг’илиши ва корин дамлаш муаммолярин хам йечими эканлигини билдиради.
Зирани пархезга киритиш намуналари
Бу зиравор ковурилган ва димланган сабзавотларга иуда мос келади. Уни уйда таййорланадиган шуммусга, ловия ва ясмикли шорваларга, одатдаги гуручнинг мазасини йакшилаш учун ко’шиш мамкин. Йогуртга аралаштирилган ковурилган зира уруг’и ич котишда йордам беради. Siz hatto bu ziravordan choy damlasangiz ham bo‘ladi: zira urug‘larini suvda qaynating va 10 daqiqa damlab qo‘ying.
Манба: Daryo.uz
Гарам Масала рецептлари, бу sizning barcha taomlaringizni mazali qiladi — Ота-Она
Ziravorlar hind o hxona ining a o iy mah ulotidir va turli xil turlari mavjud garam ma ala u erda chang.Хар бир давлат кла ик рет эпти бо’йича о’з пинини йоки бурили хини qo’yadi. Цили х
Таркиб
Ziravorlar hind oshxonasining asosiy mahsulotidir va turli xil turlari mavjud garam masala u erda chang. Хар бир давлат классик рецепти бо’йича о’з spinini yoki burilishini qo’yadi. Qilish гарам масала uyda ham турмуш o’rtog’ingizni hayratda qoldirish va unga sizning pishirganingizni yanada qadrlashi uchun ishonchli usul.Пакетланган зираворлар зарарли бо’лиши мамкин, чунки улар бир неча хафта давомида джавонларда о’тириб, уларга консервантлар ва сун’ий озик-овкат ранлари qo’shiladi.
Qilish garam masala uyda ko’p vaqtingizni olmaydi va natijada sizni hayratda qoldiradi. Sevimlilarimiz haqida ko’proq bilish uchun o’qishni davom eting garam masala retseptlar.
Uyda Garam Masalasini qanday tayyorlash mumkin
O’sha paytlarda bizning buvilarimiz oshxonada ziravorlar aralashmasini takomillashtirish uchun vaqt sarflashar edi.Ха, biz uzoq yo’lni bosib o’tdik, ammo hech narsa uy qurib tayyorlanadigan oziq-ovqat kukunlari ta’mi yoki xushbo’y hidiga teng kelmaydi.
Quyida keltirilgan retseptlar ko’p vaqtni talab qilmaydi, shunchaki yaqin atrofdagi do’kondan olishingiz mumkin bo’lgan bir nechta oddiy componentlarni talab qiladi va ularni tayyorlash oson. Уларни синаб ко’риш учун мазали таомлар тайёрлашни унутманг масала рецептлар, чунки у зиравор йоки лаззат сифатида ишлатилади.
1.Klassik Garam Masala
Bu desi garam masala retsepti klassik hisoblanadi, chunki u atigi 25 daqiqa davom etadi.
Таркиби:
- Kimyon urug’lari -150 грамм
- Qora kardamon urug’lari — 150 грамм
- Darchin -25 gms
- Перец — 25 грамм
- Butun dafna barglari — 4
Yo’l-yo’riqlar:
- Ingredientlarni quyoshda pishiring va ularni havo bilan quriting.
- Уларни озик-овкат процессорида бирлаштиринг ва кукунга айлантиринг.
- Keyinchalik foydalanish uchun quvvatni havo o’tkazmaydigan idishda saqlang.
2. Tuproqli Garam Masala
Bu o’ziga xos spin desi retsept. Urunib ko’r.
Таркиби:
- Дарчин тайокчаси (узунлиги таксминан 3)) — 1
- Бутун дафна барглари — 2
- Зира уруг’лари — 1/4 чой кошик
- Кориандер чаамонашкарда
- Кориандер 9 круг’шлари po’stlog’i — 1 osh qoshiq
- Butun qora qalampir no’xati — 1 osh qoshiq
- Butun chinnigullar — 2 choy qoshiq
- Kichik qizil chilli (quritilgan va poyasiz) — 1
- кукуни (янги) — 1/4 чой qoshiq
- Tuproq — 1/8 choy qoshiq
Yo’l-yo’riqlar:
- O’rtacha skovorodkani oling va olovda darchin tayoqchasi, dafna yaprog’i, zira urug’i, koriander urug’i, kardamon po’stlog’i, chinnampir noxalar ва чиллни долчин тайокчаси джигарранг рангга келгунча киздиринг.Bunga ikki-uch daqiqa vaqt ketishi kerak, shu vaqt ichida siz aralashtirishingiz kerak.
- Идишга отказинг ва бу аралашмани совутиб олинг. Ксона хароратига йетгандан со’нг, унга мок ва мускат йонг’оги кукуни ко’шиб йаксшилаб аралаштиринг.
- Germetik bo’lmagan idishda yoki idishda saqlang va to’rt oy ichida ishlating.
3. Шохи Гарам Масала
Хеч ким йок гарам масала рецепт. У эрда иуда коп шилма-шилликлар мавджуд ва бу эрда арпабодийон уруг’ларин йаксши хусусиятлари бор.Буни ко’шимча зарбалар учун кори ва бошка идишлар билан синаб ко’ринг.
Таркиби:
- Чиннигуллар -15 граммов
- Дарчин — 20 граммов
- Яшил кардамом — 5 граммов
- Кора кардамон — 15 граммов
- Кора калампир — 5-10000 граммов
- единиц Арпабодиён уруг’лари — 10 граммов
- Кабаб чини — 10 граммов
- Юлдузли анис — 2 чой кошик
- Булава — 2 чой кошик
- Мускат йонг’ог’и кукуни 1 0009
- мускат йонг’ог’и кукуни (qangosgani)
Yo’l-yo’riqlar:
- Ingredientlarni ochiq joyda quriting.Кардамон учун чиг’анокларни олиб ташлаганингизга ишонч хосил килин. Quyoshda quritish sizni uch-to’rt soat davom etishi kerak.
- Йокимли спрятал пайдо бо’лгунча аралашмани бир неча марта ташланг.
- Озик-овкат махсулотларини кайта ишлаш джарайонида ингредиентларни йаксшилаб аралаштиринг.
- Бу бироз совийди.
- Kukunni havo o’tkazmaydigan idishda saqlang. Катта партияни qilmasligingizga ishonch hosil qiling, chunki u uzoq umr ko’rmaydi.
Гарам Масала тайёрлаш пайтида эслаб qoladigan маслахатлар
Сиздан максимальный дараджада фойдаланишни хохлайсизми, еслиш учун бир нечта маслахат гарам масала тайыоргарлик.Ушбу маслахатлар йодда тутилган холда ишлаб чикилган гарам масала зираворлардан.
- Siz aralashtirasiz garam masala kokos suti, sirka yoki suv bilan xamir tayyorlash uchun.
- Qo’shimcha shirinlik uchun siz kukun tayyorlash paytida ko’proq yulduz anisidan foydalanishingiz mumkin.
- O’zingizning нойоб рецептинги яратиш учун ингредиентлар микдорини о’згартиришингиз мумкин.
- Кукунни саклаш учун озик-овкат махсулоти учун хаво отказмайдиган идишдан фойдаланинг.Бу узок умр ко’ришни та’минлайди ва уни xohlagancha ishlatishingiz mumkin.
Кайси вариантни танлашингиздан кат’и назар, ингредиентар билан о’йнанг ва уни мос рецептга ко’шишни унутманг. Сиз зираворлардан шорваларда, кори, сендвичда йоки салат ва идишлар учун зиравор сифатида ишлатишингиз мумкин. Ошпазлик ийодига келсак, со’зма-со’з чегара йо’к ва буни унутмаслик керак. Bizga qanday qilib o’zingizni ayting garam masala retsepti chiqdi!
Shuningdek o’qing:
Uyda tuzlangan bodringni qanday tayyorlash mumkin
Oila bilan choy damlash uchun kechki snake retseptlari
Uyda tayyorlashingiz mumkin8ölgan mumkinSabzavotli Temir: Eng Yaxshi Manbalar Qaysi?
Go’sht iste’mol qiladigan odamlarda temir etishmasligi juda kam uchraydi.Ammo agar siz вегетарианский йоки вегетарианский диетический издоши бо’лсангиз, ба’зи камчиликлар пайдо бо’лиши мамкин. Biz B12 vitamini, кальций, раковина ва albatta temirning etishmasligi haqida gapiramiz. Shuning uchun har qanday kamchilikka yo’l qo’ymaslik uchun muvozanatliietani qabul qilish Juda Muhimdir. Shunday qilib, ommabop e’tiqoddan farqli o’laroq, o’simlik temirining аджойиб манбалари mavjud ва бизнес ushbu маколада вегетарианец ва веганларни qiynaydigan savollarga javob berishda ularga alohida e’tibor qaratamiz.
Tanada temirning o’rni qanday?
tanadagi gemoglobin eritrotsitlarida temirning roliTemir organization to’g’ri ishlashi uchun zarur bo’lgan minerallardan biridir. У кислородни о’пкадан то’кымаларга ташиш ва уни мушакларда саклашда асосий рол о’йнайди. Qisqacha aytganda, bu eritrotsitlarda гемоглобин, mushaklarda miyoglobin ва организация to’g’ri ishlashi uchun zarur bo’lgan ko’plab fermentlar va oqsillarni hosil qilish uchun Juda muhimdir.
hayvonot va o’simlik manbalaridan temir oziq-ovqat turlariOdatda temir ikki shaklda uchraydi: gem va gem bo’lmagan.Биринчи тури хайвонлардан, иккинчиси о’симликлардан. Тавсия этилган кунлик нафагага келсак, кунига 18 мг. Biroq, бу shaxsning jinsi, yoshi va fiziologik holatiga qarab o’zgarishi mumkin. Масалан, эркаклар, эмизикли ва постменопозал айолларга кунига 9 мг керак. Ушбу микдор тартибга солинадиган айоллар учун 16 мг га ва хомиладор айоллар учун 27 га ошади.
Temir etishmasligining alomatlari qanday?
alomatlar temir tanqisligi temir tanqisligi anemiyasiYuqorida aytib o’tilganidek, tanaga gemoglobinni tayyorlash uchun temir kerak — bu qizil qon tanachalarida joylashgan va tanada kislorod javobish uchun.Гемоглобин этишмовчилиги бо’лганида то’кымалар ва мушаклар этарли микдорда кислород олмайди. Шунинг учун улар то’г’ри ишлай олмайдилар. Бу анемия rivojlanishiga olib keladi. Turli xil turlari mavjud bo’lsa-da, temir tanqisligi anemiyasi eng keng tarqalgan bo’lib, dunyo aholisining 30 foizidan ko’prog’iga ta’sir qiladi. Ammo temir tanqisligi alomatlari qanday aniq namoyon bo’ladi?
tanadagi temir tanqisligi alomatlari вегетарианец va vegan dietasiShuning uchun ba’zi hollarda gemoglobin etishmovchiligi bo’lgan odamlarda hech qanday alomat yo’q.Шу билан бирга, англ. Кенг таркалганлари хакида билиш мухимдир, айникса сиз вегетарианец йоки вегетарианец пархезни йакши корсангиз. Мана улар бир карашда:
- G’ayrioddiy charchoq : cheklangan kislorodning eng keng tarqalgan belgilaridan biri
- Oq rang : U yuz, pastki qovoq va tirnoq kabi aniq joylarda paydo bo’ladi va past gemoglobin miqdori natijasida paydo bo’ladi.
- Нафас кисилиши : Бу гемоглобин микдори пастлиги туфайли юзага келади, яни организм кислородни мушак ва то’кималарга самарали этказиб беролмайди.
- Bosh og’rig’i va bosh aylanishi : kislorod bilan cheklangan miqdordagi qon tomirlari shishishiga olib kelishi mumkin, bu esa bosimni keltirib chiqaradi va natijada bosh og’rig’iga olib keladiiga.
- Юрак уриши : Темир этишмовчилигида юрак кислородни ташиш учун ко’прок ишлайди, натиджада юрак ритми бузилади.
- Quruq va shikastlangan teri va sochlar : bu hodisa kislorod etishmasligi bilan ham izohlanadi va hatto soch to’kilishiga olib kelishi mumkin.
- Til va og’izda shish va og’riq paydo bo’ladi: til oqarib, og’iz burchaklarida yoriqlar paydo bo’lishi mumkin. Bunga og’iz yaralari ham qo’shiladi.
- Bezovta qilingan oyoq sindromi : bu nevrologik buzilish bo’shashish davrida oyoqlarni harakatga keltirishning shoshilinch zarurati bilan tavsiflanadi. Ушбу ноксуш туйгулар айникса тунда фаоллашади.
- Sovuq qo’llar va oyoqlar : кислород этишмаслиги билан изохланадиган иуда кенг таркалган аломат.
O’simlik temirining eng yaxshi manbalari
o’simliklarning temir moddalari manbalariMaqolamizda ilgari aytib o’tganimizdek, gem temir temir moddasi hayvonlardan kelib chiqadigan oziq-ovqat mahsulotlarida, gem bo’lmagan temir keliba chiciqan temir esa chiqimlik. Ma’lumot uchun, biologik mavjudlik nuqtai nazaridan gem temir temir bo’lmagan gemaga qaraganda ancha samarali so’riladi. Шу билан бирга, темирнинг умуми истемол цилинишинин 10-15% хайвонот манбаларидан келиб чикади.Boshqa tomondan, 90% o’simlik manbalaridan keladi! Juda ta’sirli statistik! Кабул qilish to’g’risida ushbu muhim ma’lumotni yaxshilab muhokama qilganimizdan so’ng, keling, asoslarga o’ting va o’simlik temirining eng mashhur manbalarini ko’rib chiqaylik!
temir g’oyalari o’simlik dukkakli o’simliklarning manbalari nima?- Дуккаклилар : ясмик, ловия ва но’хат о’симлик темирига мальчик озик-овкатлар каторига киради.
- Qovoq, kunjut, kenevir va zig’ir urug’lari .
- Yong’oqlar : bodom, qarag’ay yong’oqlari, kaju va makadamiya o’simlik temirining аджойиб манбай.
- Sabzavotlar : помидор, картошка, qo’ziqorin, palma yuragi, qushqo’nmas, pırasa.
- Bargli ko’katlar ismaloq, Hammayoqni, Chard, karam va lavlagi chavandoz kabi o’simlik temir eng yaxshi manbalardi.
- Meva : Meva odatda o’simlik temirining manbai hisoblanmaydi, боеприпасы ularning ba’zilari olxo’ri, zaytun va böğürtlen kabi ajoyib imkoniyatdir.
- Бутун доналар : амарант, йозилган, джохори, киноа.
- O’simliklar : зира, кекик, занджабил.
Осимлик темирининг бошка манбаларини ветчина этибордан четда колдирмаслик керак
вегетарианский ва вегетарианский пархез витаминлари этишмаслигига мальчик темир денгиз о’симликлариСуперотказувчилардан бири бо’лган сув отлари ко’плаб фойдали моддалар, витаминлар ва минералларга мальчик. Ао-нори — бу таркибида 234 мг / 100 г ta’sirchan tarkibiga ega o’simlik temirida eng ko’p uchraydigan tur.Бошка афзал ко’рилган турлари — марул, атлантика ваками, нори ва спирулина.
shakarsiz kakao kukuni — tarkibida temir вегетарианский ва вегетарианский пархезQuyidagi o’simlik temirining manbai sizni hayratga solishi mumkin, боеприпасы u 48,5 мг / 100 г ни ташкил qiladi. Бу антиоксидантлар билан то’лдирилган шакарсиз какао кукуни .
Куритилган о’рик антиоксидантлар, витамин А, faqat boy emas va, shuningdek, mis, lekin zavod, temir o’z ichiga oladi: 5,2 мг / 100 г.
Qora шоколад тавсия кундалик кабул 18% беради темир заводи бошка йаксши манбайдир. Бундан ташкари, ушбу мазали таом толалар, магний, марганец ва антиоксидантларга мальчик таркибни хам таклиф этади.
вегетарианский parhez yuqori temir pekmezShakarga qaraganda foydali deb hisoblanadigan tatlandırıcı tarkibida pekmez 4,72 мг / 100 г о’simlik temiridan iborat bo’lib, tavsiya etilgan kunlik Taxi nafaniz 10. Шунингдек, у селен, калий, витамини В6, магний ва кальцийга мальчик.Боеприпасы, озукавий таркибинин юкори бо’лишига карамай, пекмезда шакар коп бо’либ, уни ме’йорида исте’мол килиш керак.
сут кокос йонг’оги темир таркибида вегетарианские диеты вегетарианские этишмаслигиHindiston yong’og’i сут йог ‘мальчик сабзавот, сут, лекин магний ва марганец, шу джумладан, ко’п витамин ва минераллар хисобланади манбай. Bundan tashqari, u tarkibida qoniqarli miqdorda temir bor, aniqrog’i 118 ml uchun 3,8 мг.
g’oyalar temir o’simliklari soya o’simliklari uchun oziq-ovqatSo’nggi, боеприпасы o’simlik temirining eng кам манбай емас, соя ва ундан олинадиган озик-овкат моддалари темирга мальчик.Аслида, бир чашка соя таркибида 8,8 мг темир мавджуд бо’либ, у кунлик исте’мол qilishning 49 фоизини та’минлайди. Yaponiyaning fermentlangan soya ovqatlari bo’lgan bir xil miqdordagi natto RDI ning 15 mg yoki 83 foizini beradi.
Temirning emishini qanday oshirish mumkin?
qanday qilib temirning emishini вегетарианский вегетарианец maslahatlarini oshirishYuqorida aytib o’tilganidek, go’sht va hayvonot mahsulotlarida uchraydigan gem temir odatda o’simliklardan gem bo’lmagan temirga nisbat’riladroson osonbatan.Шу сабабли RDI вегетарианец ва веганлар учун 1,8 баравар юкори. Biroq, uning temirning emishini optimallashtirish uchun turli xil Strategiyalar mavjud. Mana bir nechtasi:
- S витаминга мальчик озик-овкат махсулотларини исте’мол qilishni ko’paytiring: цитрус мевалар, ковун, кулупнай, куюк яшил баргли сабзавотлар, калампир.
- Витамини ва бета-каротинга, мальчик овкатларни танланг: сабзи, ширин картошка, исмалок, кайла, ковок, кызыл калампир, о’рик, апельсин ва валоли.
- Ovqatlanish paytida kofe va choy ichishdan saqlaning, chunki bu ikkita issiq ichimlik o’simlik temirining emishini 50-90% ga kamaytiradi. Tuxum sarig’i, кальций ва раковина учун то же самое.
Темирнинг хаддан ташкари юкланишидан этийот бо’линг, чунки темир танкислиги каби, у оргмни инфекцияларга мойил гилади. Balansli ovqatlanishni unutmang va tabletkalarni iste’mol qilishni istasangiz, шифокорингизга murojaat qiling.
Qo’zi uchun eng yaxshi ziravor: foydali xususiyatlar, tavsiyalar va tayyorlash qoidalari — Jamiyat
Ko’pchilik qo’zichoqdan ehtiyot bo’li hadi va undan har qanday idi h tayyorla hdan qochi hadi.Bu go ‘htning u hbu toifa i иуда yog’li va yoqim iz hidga ega degan fikr borligi abab
Таркиб
Ko’pchilik qo’zichoqdan ehtiyot bo’lishadi ва undan har qanday idish tayyorlashdan qochishadi. Бу го’штнинг ушбу тоифаси иуда йогли ва йокимсиз хидга эга дэган фикр борлиги сабабли. Ammo sharqona oshxona an’anaviy ravishda ko’plab taomlarni o’z ichiga oladi. To’g’ri pishirilgan qo’zichoq go’shti har qanday gurmni yumshoq ва сувли та’ми билан квонтиради.An’anaviy ravishda qanday idishlar tayyorlanadi va qanday qo’zichoq ziravorlaridan foydalaniladi?
Go’sht haqida
Qo’zi parhez mahsuloti hisoblanadi. Cho’chqa go’shti bilan taqqoslaganda, u deyarli yog’ni o’z ichiga olmaydi. Agar biz ko’pincha ushbu turdagi go’sht bilan bog’liq bo’lgan yoqimsiz hid haqida gapiradigan bo’lsak, unda bu eski hayvonga xosdir. Odatda qo’zichoq yoki bir yoshli go’sht go’sht do’kon javonlarida sotiladi.
Go’sht tarkibidagi foydali elementlardan siz tish salomatligi uchun zarur bo’lgan ftorni ajratishingiz kerak.Lesitin diabetning oldini olish uchun oshqozon ости bezi faoliyatini rag’batlantiradi.
Bundan tashqari, qo’zichoq tarkibida aminokislotalar, kaliy, magniy, natriy va temir mavjud. Ушбу таркибий гисмларнинг барчаси танани соглом саклаш учун иуда мухимдир. Qo’zi go’shti deyarli xolesterolni o’z ichiga olmaydi. Ундан ко’ра уни афзал ко’рган одамлар камдан-кам холларда атеросклероздан азият чекишади.
Патроны, foydasiga qaramay, qo’zichoq bir qator kontrendikatsiyaga ega.Uni oshqozon-ichak trakti, buyrak va jigar muammosi bo’lgan odamlar uchun iste’mol qilmaslik yaxshiroqdir. Артрит билан ог’риганлар учун менюдан чикариб ташлаш керак. Ва ортикча исте’мол семиришга олиб келиши мумкин. Va uni kichik bolalar ва qariyalar uchun yemang.
Mazali taomning siri
Go’sht umidsizlikka tushmasligi uchun, qo’zichoq uchun nafaqat ziravorni to’g’ri tanlash kerak. Ovqatning ta’mi ko’p jihatdan go’shtning o’ziga bog’liqdir. Сифатли байумни сотиб олиш учун юни диккат билан о’рганиб чикишингиз керак.Йош хайвоннинг янги го’шти таркибида ок йог ‘бор ва тегиниш учун эластик бо’лади. Go’shtning o’zi och qizil rangga ва yoqimli hidga ega.
Зиравор
Го’штнинг о’зи ва то’г’ри танланган иссиклик билан ишлов бериш усули билан бир каторда, ко’зичок учун кайси зираворлар мос келишини билишингиз керак. Улар го’штга о’зига хос лаззат баг’ишлайди ва танани тезрок хазм килишга йордам беради, айникса, идиш этарлича йог’ли бо’льса. Арсенал коп джихатдан танланган писириш рецептига бог’лик.Уларнинг асосийлари — лава барги, калампир, саримсок, арпабодиён, петрушка ва туз. Куида тарикасида, хар бир уй бекасида бундай зираворлар то’плами мавджуд.
Go’sht g’ayrioddiy ta’mga ega bo’lganligi sababli, uni cho’ktirish uchun allspice va qalampirning issiq turlaridan foydalanish kerak. Сиз калампирнинг таййор аралашмаси билан сумка йоки каваноз сотиб олишингиз мумкин.
Bu qo’zichoq ziravorlarining turlari tugamaydi. Орегано, за’фарон, ксантал (уруг’лар), кекик го’шт билан йакши мос келади.Eng asosiysi, ziravorlar juda ko’p emas, aks holda ular go’shtning ta’mini qoplaydi. Taomning qiziqarli ta’mi limon qo’shib olinadi.
Агар xohlasangiz, Osiyoda turli xil ziravorlar aralashmasi mavjud. Eng mashhurlaridan biri xmeli-suneli.
Yaxshi styuardessa uchun kichik fokuslar
Ma’lumki, ikkita ayol bir xil ovqat pishirganda, uning ta’mi boshqacha bo’ladi. Бу ajablanarli emas, chunki ularning har biri o’zlarining kichik fokuslarini qo’llaydilar. Мисол учун, агар то’г’ридан-то’г’ри хизмат qilishdan oldin bir parcha go’shtni pechda pishirib, qo’zichoq, xantal, sarimsoq va tug’ralgan o’tlar uchun ziravorlar aralashmasi bilan yopizib qo ‘аччик овкат оласиз.
Sehrli lazzat qo’shish uchun go’shtni pechga qo’yishdan oldin uni bir necha joylarda kesib, shu joylarga sarimsoq qo’yish kerak.
О’н зираворда го’шт рецепти
Го’штни писиришнинг ко’плаб усуллари мавджуд ва ишлатиладиган овкатлар аралашмаси турлича бо’лиши мумкин. Qanday qo’zichoq ziravorlaridan foydalanishim mumkin? Рецептлардан бири учун сизга онта зиравор керак: занджабил, кори, калампир, чиннигуллар, кардамом, дафна япрог’и ва кориандеринг хар бири бир чой кошикдан; ярим чой кошик зердесал; аниснинг икки юлдузи; oltita chinnigullar sarimsoq.Улар охакда эзилган бо’лиши керак. Икки ош qoshiq zaytun moyi ва икки ош qoshiq sariyog ‘oling ва ularni bitta idishga soling. Йог ‘аралашмаси кайнаб чиккач, унга пишириш учун киргичдан отган ко’зичок зираворини солинг, уни йетти дакика давомида ковуриш керак. Бир килограмм qo’zichoq mayda bo’laklarga bo’linib, bir necha daqiqa davomida juda katta olovda sote qilinadi. Keyin yarim stakan oq sharobni to’kib tashlashingiz va maksimal issiqlikni yoqishingiz kerak. Намлик bug’langandan so’ng, go’shtni issiq suv bilan to’kib tashlash va kichik olovga qo’yish kerak.Уни бир соат итида писириш керак. Ушбу таом буг’ланган гуруч ва бир стакан кызыл шароб билан йакши мос келади.
Барбекю
Qo’zi — мазали кебаб тайёрлаш учун ишлатиладиган ан’анавий го’шт.
Ko’plab retseptlar mavjud, ammo bitta qo’zichoq barbekyu ziravorlarisiz to’liq emas. Ovqat mazali bo’lib chiqishi uchun go’sht oldindan marinadlangan bo’lishi kerak. Зираворлардан сизга керак бо’лади: бир чой кошик куритилган арпабодиён, шилантро, майдаланган зира; бир ош qoshiq quritilgan zirk.Улардан ташкари сизга куйидаги ингредиентлар керак бо’лади: беш дона помидор ва пиез, олти ош кошик ткемали соуси (йаксши аччик), 50 г йог ‘думини йог’и. Shuningdek, ta’mga ko’ra qora qalampir va soya sousini qo’shing. Бир килограмм го’шт учун нисбатлар корсатилган.
Биринчидан, пиёзни ингичка ярим халкаларга бо’линиб, то’гралган помидор ва ткемали соуси билан уланг. Keyin barcha kerakli ziravorlar va eritilgan yog ‘quyruq yog’ini qo’shing. Barcha Ingredientlar yaxshilab aralashtiriladi ва qo’zichoq bo’laklari hosil bo’lgan tuzlamaga joylashtiriladi.Улар тузламок билан йаксшилаб аралаштирилган бо’лиши керак. Go’shtni xona haroratida uch soat davomida damlash kerak, shundan keyin uni shishib, pishganicha kovurish mumkin. Kabobni бир xilda qovurilgan ва yoqilmasligi uchun uni vaqti-vaqti bilan aylantirish kerak.
Barbekyu marinadlari
Go’sht uchun Minimal emdirish vaqti ikki-uch soat. Боеприпасы буни бир кун давомида баджариш тавсия этилади. Бир маринад лимон, туз, калампир, бибария, зирк ва кекикнинг комбинацияси бо’лиши мумкин.Улар минеральный сув билан аралаштирилган бо’лиши керак. Кейн го’шт хосил бо’лган аралашга солинади.
Сиз майдаланган бодом, лимон шарбати ва туздан тузламок qilishingiz mumkin. У эрда саримсок боши ва бибарийа ко’шинг.
Аччик севувчилар дольджин, гызыл калампир ва чили билан аджика асосидаги тузламани йаксши ко’радилар.
Qatiq yoki kefirda marinadlangan bo’lsa, qo’zichoq juda yumshoq bo’lib chiqadi. Fermentro, yashil piyoz va maydanoz fermentlangan sut mahsulotiga qo’shiladi.Зердечал, туз ва калампир аралашмаси билан бир каторда.
Шурпа
Бу шарк ошхонасида кенг таркалган таом бо’либ, уни шорвалар йоки калин ошхоналар деб таснифлаш мамкин. Классик рецепт бойича шурпа qo’zichoqdan tayyorlanadi. Ундан ташкари, таомнинг асосини пийоз ташкил этади. Картошка ва сабзи одатда ишлатиладиган ингредиентлардир.
Асосий шарт шундаки, ко’зичок шурпа зираворларидан коп микдорда фойдаланиш керак. Шу джумладан, ко’каламзорлардан теджаманг.Эстрагон, орегано, рейхан, шифрламок, арпабодиион, петрушка, кекик, руккола канча коп бо’лса, шунча йаксши бо’лади. Бу иуда аччик ва аччик та’мга эга бо’лиши керак. Олинган зичликка караб, у биринчи йоки иккинчи курс бо’либ хизмат килиши мамкин.
Овкат пиширишнинг рус кенг таркалган рецепти — картошка билан шурпа.
Ingredientlardan sizga kerak bo’ladi: qo’zichoq go’shti (600 г), piyoz (4 dona), kartoshka (6 dona), yog ‘dumining yog’i (100 g), томатная паста (2 osh qoshiq L .), аччик калампир (1 дона). .), о’тлар (100 г), майдаланган калампир, дафна япрог’и, туз.
Qo’zining yuvilgan qismini o’rta kattalikdagi bo’laklarga kesib oling. Йог ‘куырук йог’и козонга джойлаштирилади, чочка йог’и эритилганда, йорикларни олиб ташланг ва го’штни ичига солинг, кобиг’и олинмагунча ковуринг.
Пийоз ярим халкаларга бо’линади, картошка катта бо’лакларга бо’линади. Sabzavotlar go’sht solingan qozonga solinadi, shuningdek, jigarrang bo’lguncha qovuriladi.Кейн зираворлар, томат пастаси ва таксминан икки литр внедорожник ко’шишингиз керак. У qaynab ketganda, оловни минимальный дараджада олиб ташлаш ва бир соат давомида писириш учун колдириш керак. Ювилган ва туг’ралган ко’катлар, дафна барглари писириш оксирида ко’шилади.
Soslar
Go’shtli taomga yaxshi qo’shimcha turli xil soslar bo’ladi. Амалдаги овкатга караб, ко’зичокнинг та’ми иуда шилма-шил бо’лиши мамкин. Qo’zichoqqa qanday ziravor qo’shiladi? Yaxshi kiyinish opsiyasi — bu zerdeçal, oq qalampir va tug’ralgan kashnichning kombinatsiyasi.Сос йогурт асосида тайёрланади.
Agar pomidor sousi kerak bo’lsa, unda sizga pomidor, tozalangan va urug’lar, maydanoz, piyoz, koriander kerak bo’ladi.
Qo’zi xantal bilan yaxshi ketadi. Ушбу суни тайёрлаш иуда осон. Siz piyozni mayda maydalab, biroz qovurishingiz, unga piyoz va oq sharob qo’shishingiz kerak bo’ladi. Sharob qisman bug’langanda, xantal, qaymoq, oq qalampir va ta’mga tuz qo’shing. Тендерга кадар мимо хароратда писиринга.
Палов
То’г’ри ва мазали паловни пишириш бутун сан’атдир.Объединение асосий таркибий гисмлари гуруч, ко’зичок ва сабзавот хисобланади.
Taomni mazali qilish uchun palov ma’lum бир тартибдаги ингредиентлар билан таййорланади. Аввал о’симлик йог’и иситилади. Keyin ustiga go’sht va sabzavotlar qovuriladi. Keyin guruch qo’yiladi, suv qo’shiladi. Идиш qaynatilganda, uni katta olovda qopqog’i ochiq holda pishiriladi, biroz vaqt o’tgach issiqlikni biroz pasaytirish kerak. Oxirida palovni bug’lash uchun u qopqoq bilan yopiladi.
Qo’zichoq билан палов учун зираворлар иуда xilma-xil бо’лиши мамкин.Учебный ассортимент ошпазнинг та’мига караб танланиши мамкин. Гызыл калампир, азгон ва зирк йаксши ишлайди. Ammo siz tayyor ziravorlar aralashmasini sotib olishingiz mumkin.
Qo’zi go’shti nihoyatda mazali bo’lishi mumkin. Faqat yaxshisini tanlab, har xil ziravorlar qo’shib to’g’ri pishirish kerak.
.